Nemačka deportuje zločince Avganistana u Kabul. To želi i Austrija – ali stručnjak je odlučio da li je to uopšte moguće.
Kako prenosi „Spiegl“, čarter avion Katar ervejza poleteo je iz Leipziga ka Kabulu u petak ujutro u 6.56 sati. U avionu Boing 787 bilo je 28 Avganistanaca koji su počinili krivična dela i koji su ovde dovedeni iz različitih saveznih država. Akciju je organizovalo Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova. Svaki deportovani je pre leta dobio po 1.000 evra na ruke. Deportaciju su pripremali kancelarija i unutrašnji organi dobra dva meseca, navodi se u saopštenju.
„Činjenica da se let sada odvija nedelju dana nakon napada nožem u Solingenu i neposredno pre državnih izbora u Tiringiji i Saksoniji daje simboličan naboj“, piše „Spiegl“. Unapred, savezna vlada nije direktno pregovarala sa talibanima, već je umesto toga tražila pomoć od Emirata Katar. Vlada u Dohi ima „održive kontakte“ sa talibanima. U Berlinu se pretpostavlja da se talibani ponašaju pristojno prema deportovanim kako bi izgledali dobro međunarodnoj zajednici.
Politička posledica
Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD) najavila je u četvrtak da će Nemačka „vrlo brzo” sprovesti deportacije u Siriju i Avganistan. „Veliki paket za repatrijaciju i deportaciju“ je već bio „pokrenut“ pre fatalnog napada u Solingenu. Pre nedelju dana tri osobe su poginule, a osam je povređeno, od kojih neki teže, u napadu nožem na gradskom festivalu u Solingenu.
Osumnjičeni počinilac, 26-godišnji Sirijac, uhapšen je u subotu. Savezno tužilaštvo pretpostavlja da je zločin imao islamističku pozadinu. Slučaj je izazvao, između ostalog, debatu o deportacijama i mogućim neuspesima vlasti. Začinjeno: Osumnjičeni ubica nožem je podneo zahtev za azil u Austriji.
Austrija hoće, ali može?
Mnogi ljudi i političari u Austriji takođe žele da budu deportovani u Avganistan. Ali da li je to uopšte moguće? Bivši sudija Saveznog upravnog suda Fridrih Kinzlbauer, stručnjak za azil, analizirao je ovo u petak kasno uveče u emisiji „ZIB2” sa voditeljkom ORF-a Margit Laufer. Prema rečima Kinzlbauera, deportacija iz Nemačke je izvršena uz posredovanje Katara, a „ono što se dešavalo u pozadini“ verovatno su bili značajni tokovi novca.
Pravna strana je „zanemarena” jer ako bi neko od 28 deportovanih preduzeo pravne radnje, Evropski sud za ljudska prava bi verovatno ocenio da su deportacije nezakonite. „U svakom slučaju, mora se izvršiti individualna provera“, rekao je Kinzlbauer, uključujući i region u koji deportovani dolazi u Avganistanu, da li je tamo bezbedan i da li ima šanse za radni vek. Ako je odgovor „ne“, deportacija ionako nije moguća, smatra veštak.
Ne ide bez dogovora sa talibanima
I da li Austrija onda ima drugu opciju osim da pregovara sa talibanima? „Ovaj razgovor sa onima koji su na vlasti, a to su talibani u Avganistanu, je neizbežan“, rekao je Kinzlbauer, „bez ovog sporazuma neće funkcionisati. Čak ni u istočnoafričku državu kao što je Ruanda, Austrija ne može da deportuje „na pravno ispravan način“ jer Ruanda može jednostavno da deportuje Avganistance dalje u sam Avganistan. To bi onda bila zabranjena „lančana deportacija“, rekao je Kinzlbauer.
Šta onda treba da uradite? „Trebalo bi da kažemo stanovništvu direktno šta se dešava“, rekao je stručnjak. Ako odbijete da razgovarate sa talibanima, morate da kažete da će ljudi ostati u zemljama u kojima sada žive, kaže Kinzlbauer. I zato što ljudi stalno ukazuju na Dansku i Švedsku: dve zemlje nisu izvršile deportacije velikih razmera, već su napravile rigorozne socijalne rezove. Migranti će sada ili krenuti tamo ili će se „potruditi da pređu u normalan radni život“.
Izvor „heute.at“