Grnčar ponovo ispisuje istoriju
Berlin. Naizgled neugledni grnčar iz starog Egipta, sahranjen u jednostavnoj glinenoj posudi, krije senzacionalno otkriće: Britanski istraživači uspeli su da dešifruju najstariji kompletni genom starog Egipćana. Rezultati bi mogli fundamentalno promeniti naše razumevanje ranih visokih kultura.
Tajna Nuwayrata
U selu Nuwayrat, južno od Kaira, pre oko 4500 godina sahranjen je muškarac. Njegovi posmrtni ostaci, položeni između 2855. i 2570. godine p.n.e., pružaju neverovatne uvide: Imao je oko 60 godina, bio je niskog rasta i obeležen teškim radom. Njegov lokomotorni sistem ukazuje na život grnčara – pogrbljen, sa snažnim rukama.
Skelet preživljava vreme
Ovaj nalaz, otkriven 1902. godine i prenet u World Museum Liverpool, preživeo je čak i bombardovanja u Drugom svetskom ratu. Sada, više od jednog veka kasnije, on je ključ za bolje razumevanje ranodinastičke istorije Egipta. Zahvaljujući novim tehnikama, DNK iz kosti u unutrašnjem uhu mogla je biti potpuno sekvencirana.
Geni pričaju o dva sveta
Analiza gena otkriva iznenađujuće stvari: Oko 80 procenata genetskog porekla muškarca potiče iz severne Afrike, posebno od neolitskih populacija. Međutim, oko 20 procenata njegove DNK potiče sa istočnog plodnog polumeseca – današnjeg Iraka i susednih regiona, poznatih kao Mesopotamija.
Most između visokih kultura
„Ovo je prvi jasan biološki dokaz direktnog kontakta između ove dve rane civilizacije“, objašnjava Adeline Morez Jacobs sa Liverpool John Moores University, koja je analizirala genom u okviru svog doktorata. Iako se kulturna razmena dugo pretpostavljala, ovo otkriće sada pruža genetski dokaz stvarne migracije.
Migracija kao motor civilizacije
Ovo naizgled malo otkriće ima dalekosežne posledice. Egipat se u trećem milenijumu p.n.e. razvio od skupine seljačkih sela u moćnu visoku kulturu. Dugo se smatralo da je ovaj razvoj bio uglavnom interno motivisan. Međutim, genetska razmena sa Mesopotamijom ukazuje na to da su ljudi – a sa njima i znanje i tehnologije – igrali centralnu ulogu.
Glineni sud umesto mumije: Srećan slučaj
Zanimljivo je da je upravo jednostavno sahranjivanje u glinenom sudu, bez veštačke mumifikacije, išlo u prilog istraživačima. U vlažnoj klimi, genetska analiza egipatskih mumija često je bila teška, ali ovde je genom dobijen u iznenađujuće dobrom kvalitetu.
Istorija Egipta ponovo se osvetljava
Ovaj DNK nalaz je tek početak. Dalji uzorci iz različitih epoha mogli bi razjasniti da li se radi o izolovanom slučaju ili su migracije i kulturno mešanje bili dominantan element istorije staroegipatske civilizacije. Saznanja bacaju novo svetlo na nastanak i razvoj jedne od najfascinantnijih civilizacija čovečanstva.
Izvor „AustriaAktuell.at“
ExYu.at – Uvek u korak sa vremenom.