U pregovorima o vladi, FPÖ bi sada mogao da se pozabavi i kriptonitom Narodne stranke: bankovnim nametom.
Bankarski namet: Ovo je jedan od glavnih razloga zašto su pregovori Austro-semaforske koalicije propali. Prema rečima lidera SPÖ Andreasa Bablera, to je bila jedna od crvenih alternativnih opcija za prihode od imovine za pokrivanje budžetske rupe. Ali bivši kancelar Karl Nehammer i ÖVP nisu hteli ili nisu mogli da se „maknu“ – semafor je bio isključen.
Narodna partija sada pregovara sa FPÖ kao mlađim partnerom. Prema izveštajima, pregovori su do sada bili pozitivni i postignut je napredak. Posle samo tri dana, plavo-crna koalicija je predstavila budžetsku putanju i ubrzo potom sprečila proceduru deficita EU. Uštede od 6,3 milijarde evra biće ostvarene pre svega na strani rashoda – preneo je „Heute“.
ÖVP se znoji
Nije bilo govora o naplati banke. Ali sada su pregovori oko sadržaja i ÖVP bi mogao da počne da se znoji.
Prema pisanju lista „Krone“, pregovarački krugovi kažu da je lideru FPÖ Herbertu Kicklu važno da banke učestvuju u konsolidaciji budžeta. „Zaštiti penzionere i uključi banke“ je moto FPÖ-a.
To je ono što FPÖ zahteva
Ali ima li istine u ovoj izjavi? Činjenica je da se Slobodarska partija već ranije izjasnila za bankovni namet. FPÖ je to takođe naveo u svom izbornom manifestu. Pod naslovom „Prisiljavanje banaka da ponude fer kreditne uslove“, stoji i: „U interesu pravičnosti, od domaćih banaka se konačno mora tražiti da plate“, i nastavlja: „Uostalom, pre nekoliko godina građani su spasili postojanje banaka sa njihovim poreskim novcem“.
Iako se radi o kreditnim uslovima, a ne o konsolidaciji budžeta (deficit tada još nije bio poznat), FPO izgleda ne zazire od ideje da se od banaka traži da plate.
30 milijardi evra viška dobiti
Na kraju krajeva, Austrija je u velikoj meri podržala banke tokom krize 2008. godine. Renoviranje je koštalo deset do jedanaest milijardi evra – skoro duplo više od iznosa koji treba da se uštedi do 2025. godine.
Osim toga, višak profita banaka usled kriznih godina daleko je iznad celokupnih potreba Austrije za konsolidaciju – bez obzira da li se pretpostavlja 5- ili 7-godišnji program štednje, čime je ukupan obim dostigao 24 milijarde evra. Sveukupno, višak profita iznosi preko 30 milijardi evra: 2022. bio je deset milijardi, 2023. oko 14 milijardi, a 2024. sedam milijardi evra.
Tražite od banaka da plate
Sada bi banke trebalo da se prilagode Austrijancima u ovoj napetoj situaciji. Barem to plavi očekuju. Još jedan pokazatelj u korist bankovnog nameta je izjava iz avgusta 2023. Herberta Kickla i Huberta Fuchsa, koji je trenutno takođe deo vladinih pregovora.
U interesu pravičnosti, od domaćih banaka se konačno mora tražiti da plate!“, stoji u prvoj rečenici. „U trenutnoj fazi rekordne inflacije, kada mnogi zajmoprimci više ne mogu da otplaćuju svoje kredite sa varijabilnom kamatom, banke moraju konačno da deluju, jer su korisnici politike kamatnih stopa EZB i na taj način ostvaruju milijarde nenaprednih profita na štetu. njihovih kupaca“, rekao je Hubert Fuchs.
Naglašeno je i da treba razmisliti o porezu na višak dobiti, kao io povećanju bankarske naknade, koja je smanjena 2016. godine prema SPÖ i ÖVP. Prikupljeni novac biće upotrebljen za podršku onim ljudima čija je egzistencija ugrožena rastom cena i koji više ne mogu sebi da priušte krov nad glavom“, zahtevao je Herbert Kickl.
ÖVP protiv poreza
U svakom slučaju, za Narodnu stranku bi se u ovom slučaju moglo zategnuti. Na kraju krajeva, SPÖ ih optužuje da više vole kancelara Kickla nego bankovnu nametu. Tokom predizborne kampanje, oni su takođe govorili da ne žele kancelara Kickla – sada su mogli da imaju i jedno i drugo: kancelara Kickla i bankovnu nametu.
FPÖ zauzima stav
Na pitanje APA, izjave date „Krone“ nisu ni zvanično potvrđene ni demantovane. Oni ne žele da komentarišu pregovore koji su u toku. Pres služba Slobodarske partije je takođe saopštila:
Na kraju, ljudi očekuju rezultat koji jasno pokazuje da je balansiranje budžeta zadatak cele zemlje. Zato nam je potrebna i uravnotežena i pravedna raspodela među onima koji tome doprinose – sa ciljem da se Austrija što pre vrati tamo gde pripadamo, odnosno u ulogu jedne od ekonomski najstabilnijih i najboljih zemalja u Evropi. i ceo svet“.
Izvor „heute.at“