Opštinski izbori: Više od trećine Bečana nema pravo glasa. Kampanja to želi da promeni Razgovor sa Radovanom Balounom
Beč će 27. aprila izabrati gradsko veće. Kakva je situacija sa biračkim pravom, gde ima problema?
Mnogo se priča o migracijama i integraciji. Najveći problem je što trećina stanovništva ne može da glasa jer ti ljudi nemaju državljanstvo, pa samim tim nemaju pravo glasa. Sve je više ljudi koji su ovde rođeni i odrasli, a nikada nisu živeli u drugoj zemlji. Zakon o državljanstvu u Austriji je veoma restriktivan.
Ko su ljudi kojima nije dozvoljeno da glasaju?
Glavna prepreka je prihod. Morate biti u stanju da dokažete veoma visok prihod da biste dobili državljanstvo. Zbog toga isključenje iz prava glasa posebno pogađa materijalno ugrožene grupe, posebno žene. Često su samohrani roditelji, rade na pola radnog vremena, a po odbitku kirije nemaju 1.200 evra potrebnih za državljanstvo.
U Austriji se pravo glasa nasleđuje; Tako isključenost pogađa mnoge mlade ljude koji su ovde rođeni: ako njihovi roditelji nemaju državljanstvo, neće ga ni dobiti.
Nevladina organizacija „SOS Mitmensch” izračunala je da će do 2050. godine svaki drugi Bečanin biti isključen iz prava glasa. Na izborima za Nacionalni savet u septembru 2024. skoro svaki peti građanin u zemlji nije mogao da glasa, ali je u Beču situacija mnogo gora. Beč je jedini veći grad u Austriji i povezuje ljude sa različitim migracionim poreklom.
Da li na svim izborima mogu da učestvuju samo građani?
Bečki izbori se sastoje od dva izbora: opštinsko veće i okružno veće. Građani EU takođe mogu da glasaju na nivou okruga. Samo građani Austrije mogu birati opštinsko veće.
Sam grad Beč je objavio podatke i izneo kritike. Zašto ona to ne promeni?
Grad to ne može da promeni jer je to Savezna stvar. Gradsko veće Beča je već donelo pravo glasa za strance 2003. godine, ali ga je onda Vrhovni upravni sud ukinuo u junu 2004. godine. Vladajuća SPÖ je 2022. usvojila dalekosežne stavove o integraciji u „Povelji demokratije“, uključujući reformu zakona o državljanstvu.
Svojom kampanjom „Ne bez tebe“ ona takođe poziva na reformu zakona o državljanstvu. Kako bi trebalo da izgleda?
Kao što je uobičajena praksa u mnogim evropskim zemljama, zahtevamo da dete rođeno ovde automatski dobije državljanstvo čim jedan roditelj ima legalan boravak u zemlji najmanje pet godina. Osim toga, moraju se ukinuti barijere u prihodima, jer ne može biti da li je dozvoljeno da glasa ili ne zavisi od stanja u banci. Takođe zahtevamo od vlasti pojednostavljene procedure za dobijanje državljanstva.
Administrativne kazne moraju biti uklonjene kao osnov za isključenje. Ako neko ima kaznu za parkiranje, na primer, možda neće moći da dobije državljanstvo. Ovo posebno pogađa određene profesionalne grupe, poput taksista, koji često dobijaju manje kazne za parkiranje. Ne može biti da im je zbog ovoga uskraćeno državljanstvo. Naknade su još jedan veliki problem: one se razlikuju od države do države, ponekad dostižu i 2.000 evra. Međutim, prijava ne bi trebalo da košta više od pasoša, odnosno 75 evra.
Državljanstvo ne bi trebalo da bude pitanje novca.
Austrija takođe zahteva neprekidan period boravka od deset godina. Ovo je veoma restriktivno i problem za mlade koji žele da provedu semestar u inostranstvu u okviru studija, ili za ljude koji moraju duže da brinu o članovima porodice u svojoj zemlji. Ako nemate kontinuiranu boravišnu dozvolu samo jedan dan, deset godina počinje ponovo.
Ima li nešto na ovu temu u vladinom programu?
Dogovorene su dve tačke. S jedne strane treba ukinuti administrativne kazne kao razlog za isključenje, što pozdravljamo. S druge strane, planirano je lingvističko zatezanje sa B1 na B2, što odgovara nivou Abitur. Ovo će imati negativan uticaj na stope naturalizacije.
Potpišite peticiju SPÖ Sektion-a 21!
Izvor „jungewelt.de“