Neposredno pred državne izbore, u Štajerskoj se – slično kao u Beču – razgovara o socijalnim davanjima velikim stranim porodicama.
U leto je slučaj sirijske porodice u Beču, koja mesečno prima oko 4.600 evra socijalnih davanja, izazvao intenzivnu političku diskusiju – preneo je „Heute”. Fokus debate bio je iznos podrške, različite stope socijalne pomoći u saveznim državama i visok procenat stranih primalaca.
Neposredno pre državnih izbora u Štajerskoj, zahtev FPÖ upućen SPÖ ponovo izaziva pometnju. To pokazuje da u Štajerskoj 1.121 domaćinstvo (par ili samohrani roditelj) sa četvoro i više dece prima socijalnu pomoć. Od toga, 869 domaćinstava nisu austrijska, a 763 podnosioca zahteva su državljani trećih zemalja ili oni koji imaju pravo na azil.
Početkom avgusta 77 odsto domaćinstava sa četvoro i više dece nisu bili državljani Austrije. Od sadašnjih 333 primaoca sa troje dece, udeo stranog porekla je takođe visok i iznosi 66 odsto.
Tri para sa osmoro dece
Odgovor na upit, koji je dostupan za „Heute”, pokazuje i da tri para sa osmoro maloletne dece u Štajerskoj primaju socijalnu pomoć, od kojih jedan dolazi iz EU, jedan iz treće zemlje, a drugi ima pravo na azil.
Iako pojedinačni iznosi nisu prikazani, najveća moguća mesečna isplata za takve porodice je 3.681,34 evra neto. FPÖ izračunava da bi uz porodične dodatke iz savezne vlade prihodi mogli da porastu na skoro 6.000 evra – „za nečinjenje“, kako ogorčeno dodaje predsednik štajerskog FPÖ kluba Mario Kunasek. „Sumnjivo je da li će vredne austrijske porodice to shvatiti kao pošteno.
FPÖ se obračunava sa SPÖ i ÖVP
On krivi državnu savetnicu za socijalna pitanja Doris Kampus (SPÖ) i guvernera Kristofera Drexlera (ÖVP) što su „štajerska socijalna podrška postala društveni magnet za strance sa mnogo dece iz celog sveta“. „Činjenica je da se Austrijanci više ne mogu opisati kao ciljna grupa za socijalnu pomoć. Crno-crveni koncept spajanja i spajanja porodice ima pogubne posledice. Neaustrijanci su veliki korisnici, posebno u velikim domaćinstvima sa četiri ili više ljudi. deca“, rekao je Kunasek.
FPÖ poziva da se maksimalne stope za maloletnu decu u Štajerski prilagode sistemu u Gornjoj i Donjoj Austriji, gde se podrška postepeno smanjuje od drugog deteta pa nadalje. Međutim, takve prijave su do sada propale zbog koalicione većine.
Savetnik SPÖ za socijalna pitanja Kampus, koji je uvek bio kritičan prema tirkizno-plavoj reformi minimalnog dohotka, vidi dostupne brojke kao potvrđivanje potrebe za nacionalnom regulativom, posebno u pogledu porodica sa decom. Ona je, međutim, za „Klein Zeitung” istakla da se degresivna skala socijalne pomoći u Štajerskoj pokazuje razumnom.
Izvor „heute.at“