Ekspert: „Strah od rata je pitanje broj 1“

80 godina ljudi u Austriji žive u miru, ali sada je tema rata sve bliža i bliža – i u psihosocijalnoj

U Evropi je rat, američki predsednik Donald Tramp podstiče sukob i razvija se trka u nuklearnom naoružanju. Situacija koja je nova za mnoge ljude u Austriji i svakako izaziva zabrinutost i zabrinutost. Da li je trenutno primetno veća potreba za pomoći u psihoterapijskoj oblasti, kako izaći na kraj sa strahovima i u kojoj meri o njima treba razgovarati sa decom, dr. Na ovo pitanje u intervju za „Heute” odgovorio je Georg Psota, glavni lekar psihosocijalne službe u Beču.

Tema rata je sada sveprisutna iu Austriji. Da li je to dovelo do povećanja broja pacijenata koji posećuju socijalno psihijatrijske ambulante?

dr. Georg Psota: Pitanje se više ne može poreći, uostalom Rusija i Ukrajina nisu daleko od nas. Da li se povećava potreba za psihološkom, psihoterapijskom i psihijatrijskom pomoći u vremenima višestrukih kriza? Da, definitivno. U Austriji se može primetiti opšti porast, ali bez podataka ne mogu ozbiljno da odgovorim da li je strah od rata razlog tome.

Međutim, da li se ova tema češće pojavljuje?

Da, pacijenti dolaze iz drugih razloga, ali ako ih pitate za njihove brige i strahove, rat je postao tema broj jedan kao preteći događaj ili okolnost, pored ekoloških i egzistencijalnih briga.

„Rat kao preteći događaj ili kao preteća okolnost postao je pitanje broj jedan pored ekoloških i egzistencijalnih pitanja.

Na koje starosne grupe ovo utiče?

Sve.

Koji je najbolji način da se nosite sa ovim strahom?

Prvo i najvažnije, tako što ćete se zaštititi od preplavljenosti jezivim informacijama i svesno brinuti o sebi. Posebno uveče, trebalo bi da izbegavate konzumiranje mnogo negativnih informacija.

U ovom trenutku postavlja se pitanje: zašto nas negativne informacije toliko plene?

Brzo hvatanje negativnih informacija je važno za prevenciju pretnji. Tako je i u ljudskoj prirodi.
Ovim koracima možete postići čišćenje društvenih medija

Koje druge opcije postoje?

Imam priliku da se brinem o sebi i da se pobrinem da nastavim da imam razuman ritam spavanja. Mogu razgovarati sa drugim ljudima o svojim brigama i strahovima. Ovo je možda najvažnija tačka. Drugi način da se zaštitite je da imate lično realističan pogled na temu. Možda zvuči malo iznenađujuće, ali fundamentalni uvid da je život uvek opasan po život nije greška. Takođe treba imati na umu da neko ko odrasta u miru u Austriji kao treća generacija verovatno ne mora da se plaši kao neko ko živi u Ukrajini.

„Osnovni uvid da je život uvek opasan po život takođe nije greška.

Šta dolazi posle straha?

Akutne anksiozne reakcije koje treba izbegavati. Kada se to dogodi, ljudi imaju samo tri opcije da reaguju: da se smrznu, da pobegnu ili da se bore. Da bih izbegao akutnu paniku, moram da prihvatim situaciju, prilagodim joj se i razmislim o tome kako mogu da stavim strah u perspektivu i šta mogu da uradim po tom pitanju.

Da li u Austriji već postoji akutni strah?

Ne, to je samo tema koja je došla u prostoriju. Mada je to dovoljno loše za deo sveta u kome već 80 godina vlada mir. Neobično je, međutim, da se čak sme i živeti negde gde je mir već 80 godina; Ako se i dalje stalno plašim da bi atomske bombe mogle da lete okolo, ako uopšte ne mogu da prebolim i ako to zaista utiče na moj način spavanja i na ceo život, onda bi bilo dobro da odem na terapiju ili lečenje.

Da li treba da razgovarate sa decom o tome ili da tu temu držite podalje od njih?

Pre svega, zaista je važno zaštititi decu od preintenzivnog bavljenja temom – pogotovo što je to veoma apstraktna tema u ovoj zemlji. Dokle god je tako, nema potrebe da decu uključujemo u svoje brige i strahove. Ako dete mlađe od deset godina gleda vesti, važno je da na njegova pitanja odgovorite iskreno i sa osećajem sigurnosti koji želite da prenesete. Ako i sami imate osećaj sigurnosti, onda će se to preneti i na dete.

Izvor „heute.at“