Poslednjih godina rente u Austriji su eksplodirale, pokazuje poređenje sa EU. Stručnjaci sada traže izmene gornje granice zakupa.
Zakupnine u Austriji rastu i rastu i rastu. Uprkos ograničenju zakupnine, stanari u ovoj zemlji plaćaju više nego u mnogim drugim zemljama EU. Na stanovanje se troši i do 24 odsto više nego pre dve godine, pokazuje analiza Instituta Momentum.
Inflacija je takođe odgovorna za najniže rente. A Austrija je i dalje negativan primer. Sa 7,7 odsto, inflacija je 2023. godine bila znatno iznad proseka EU od 5,4 odsto. Veću stopu inflacije imale su samo zemlje poput Hrvatske, baltičkih zemalja i Slovačke. Procena „Statistik Austrije” iznosila je 4,2 odsto za mart. Za ekonomistu Agende Austria Hana Lorenza, vrednosti inflacije iznad četiri odsto su i dalje „lude“
“Kontrola stanarine je došla prekasno”
Od 2021. godine referentne rente su porasle za 14,9 odsto. Zakupnine u novogradnjama povećane su za skoro 22,9 odsto. U kategoriji zakupnina sada je skoro četvrtina veća nego pre dve godine. „Austrijska kočnica rente došla je prekasno, nakon što su kirije već nekoliko puta povećane“, naglašava Leonard Jungling iz Instituta Momentum. Kontrola zakupa je takođe prepuna rupa. „Povećanje zakupnina u novogradnji neće uopšte biti usporavano, već bi se usporile zakupnine koje ove godine uopšte neće biti povećane, otprilike u skladu sa referentnom vrednošću.
Druge zemlje su znatno ranije obuzdale povećanje rente. U Portugalu su kirije porasle za samo 9,5 odsto od 2021. godine. I to uprkos činjenici da tamo više nema ograničenja cena. U Španiji su porasli samo za 7,2 odsto, u Francuskoj za 9,8 odsto. „Čak i u Danskoj, gde je povećanje od najviše četiri odsto dozvoljeno i stoga je relativno visoko, ukupna povećanja stanarine od kraja 2021. iznosila su 12,5 odsto – još uvek manje nego ovde“, kaže Jungling. Najmanje su rente porasle u Škotskoj od 6,1 odsto.
Kontrola zakupnine treba da se primenjuje retroaktivno
Institut Momentum poziva na poboljšanje gornje granice zakupnine u Austriji. Trebalo bi da se primenjuje retroaktivno kako bi se ispravila ogromna povećanja u poslednje dve godine i obuhvatila sve segmente zakupa (smernice, kategorije zakupnine, besplatne zakupnine).
Ove mere bi svakako mogle da obezbede socijalno olakšanje za siromašnu polovinu stanovništva, jer skoro sva ova domaćinstva žive od kirije. Istovremeno, prema Institutu Momentum, 80 odsto svih prihoda od zakupnina sliva se na najbogatiju desetinu domaćinstava. Analitičari traže da se više sredstava uloži u socijalno stanovanje. Ovo ne samo da donosi više neprofitnih pristupačnih stanova, već i jeftinije kirije u novim zgradama.
Izvor „heute.at“