Cene goriva lete u nebo, a i gas masovno poskupljuje. Ko god misli da je miran jer nema auto ili zato što je grejna sezona prošla, grdno se vara.
Energija ne poskupljuje samo točenje goriva i grejanje, ona se podmuklo uliva u kompletan lanac snabdevanja. Od transporta pa sve do svakodnevne kupovine u supermarketu. Na kraju, ceh plaćaju austrijska domaćinstva.
Princip lančane reakcije
Priznata ekonomistkinja Isabella Weber precizno opisuje ovaj obrazac. Energija spada u sistemski značajne cene. One deluju kao snažan šok za celokupnu ekonomiju. Prvo poskupljuje energija u samom korenu. U sledećem koraku, kompanije te dodatne troškove prelivaju direktno na potrošače. A pošto u kriznim vremenima ionako svi očekuju poskupljenja, mnoge korporacije koriste priliku i podižu svoje marže često mnogo više nego što je to zaista potrebno.
Istorijski profiti na benzinskim pumpama
U praksi se ovaj fenomen pokazao već 2022. godine. Zbog Rusko-ukrajinskog rata cene nafte su naglo porasle, a preko noći su skočile i cene goriva. Savezna agencija za zaštitu konkurencije (Bundeswettbewerbsbehörde) tada je crno na belo dokazala: cene na pumpama nisu pumpale samo više cene sirove nafte, već pre svega drastično uvećane profitne marže. Dok su vozači morali duboko da posegnu u džep, profiti velikih korporacija su prosto prštali. Kompanija OMV je samo te godine zabeležila oko tri milijarde evra veći profit u odnosu na prosek iz prethodnih godina. U te prekomerne profitne marže vlada tada nije intervenisala.
Kruti korzet cena struje
Slično apsurdna situacija dogodila se i sa gasom. Cene su u našoj zemlji rasle još dugo nakon što su u ostatku Evropske unije već uveliko počele osetno da padaju. Zbog toga je automatski i struja ostala skupa. Naime, zbog takozvanog „Merit-Order“ principa, najskuplji način proizvodnje uvek diktira ukupnu cenu struje. Kada cena gasa odleti u nebo, ona sa sobom automatski povuče i cenu struje. To važi čak i onda kada se struja zapravo dobija iz jeftine solarne energije ili hidroelektrana. Gorak rezultat: domaćinstva plaćaju rekordne cene, dok energetske kompanije inkasiraju istorijske profite.
Kiša milijardi za snabdevače energijom
Kao bestidni profiteri krize u proteklim godinama, devet pokrajinskih snabdevača energijom (Landesenergieversorger), OMV i Verbund su od 2022. do 2024. godine zajedno inkasirali preko 10 milijardi evra dodatnog, neočekivanog profita. I kompanija Verbund AG i danas zarađuje sjajno. U 2025. godini to je bio čist profit od čak 1,5 milijardi evra. To je više nego duplo više u odnosu na normalne godine pre krize. Pri tome, najveći deo proizvedene struje potiče iz domaće hidroenergije. Postrojenja su odavno otplaćena, a voda, kao što je poznato, teče besplatno. Cene struje su za građane ipak ostale visoke, a paralelno sa tim i profiti korporacija.
Bezubi instrumenti države
U međuvremenu, državno oporezivanje kroz takozvani doprinos za energetsku krizu (Energiekrisenbeitrag) ostaje potpuno bezubo. Od silnih milijardi ekstraprofita, do sada je oporezovan samo zanemarljivo mali deo. Kada se šef kompanije Verbund, Michael Strugl, uprkos tome u javnosti predstavlja kao „krava muzara“, to za mnoge pogođene građane predstavlja više podsmeh nego realnost. U stvarnom životu, nijedna jedina krava u celoj Austriji ne daje tako malo mleka.
Pogled preko švajcarske granice
Ipak, pogled na susednu Švajcarsku upečatljivo pokazuje da može i drugačije. Tamo energetske kompanije već duže od 100 godina plaćaju takozvanu naknadu za vodu (Wasserzins) na struju dobijenu iz hidroelektrana. Ona trenutno iznosi oko 1,5 centi po kilovat-satu. Slična, fer regulativa donela bi Austriji godišnje prihode od pola milijarde evra. To je novac koji bi se slio direktno u državni budžet i ciljano rasteretio domaćinstva sa visokim računima za struju.
Zbog napete situacije u Iranu i oko njega, cene gasa i struje će sledeće zime, po svemu sudeći, ponovo osetno skočiti. Kada je reč o cenama goriva, vlada je očigledno barem delimično izvukla pouke iz teških grešaka iz 2022. godine i nedavno je najavila ograničenje profitnih marži. Politika bi ovo saznanje morala hitno da proširi na sve energetske sektore. Dokle god sistemski važne cene energije probijaju sve granice bez ikakve kočnice, a kompanije u zavetrini krize veštački pumpaju svoje profite, na kraju će račun uvek plaćati privatna domaćinstva.
Quelle „momentum-institut.at“
Austrija progledala: Dole cene, proverite profite!