Evropska centralna banka (EZB) zvoni na uzbunu: Evropa bi se mogla suočiti sa novom finansijskom krizom.
U svom najnovijem izveštaju o stabilnosti, EZB upozorava na opasnu kombinaciju geopolitičkih tenzija, slabljenja ekonomije i posledica njene politike kamatnih stopa.
Potpredsednik EZB Luis de Guindos je 20. novembra 2024. naglasio pretnju „krhke dinamike rasta“, koja je prvenstveno podstaknuta eskalacijom između SAD i Kine i pretnjom trgovinskih sukoba. Ove geopolitičke neizvesnosti ne samo da opterećuju ekonomski oporavak, već bi mogle da poremete i cene imovine i procene.
Ekonomske prognoze EZB daju sumornu sliku: prognoza rasta za Evropu za 2024. godinu revidirana je naniže sa prvobitnih 0,8% na mršavih 0,6%. Iako je inflacija u evrozoni pala sa visokih 10,6% na 2,6%, opasnost od novog talasa inflacije nikako nije izbegnuta. Visoki troškovi energije i birokratska i poreska opterećenja mogli bi ponovo pokrenuti spiralu cena. Pod ovim uslovima, ekonomski oporavak ostaje težak i krhak.
Hoće li doći do finansijskog kolapsa?
Evropska centralna banka (EZB) se suočava sa istorijskim račvom na putu: da li da nastavi sa smanjenjem kamatnih stopa kako bi pružila kratkoročno olakšanje privredi ili da pauzira kako bi se suprotstavila potencijalnim rizicima? Obe odluke kriju prilike, ali i značajne opasnosti. Potpredsednik EZB Luis de Gindos hitno upozorava: „Bez brze akcije, stabilnost evropskog finansijskog sistema je ozbiljno ugrožena.
Poslednjih nekoliko meseci pokazalo je da pad kamatnih stopa može, s jedne strane, da pruži ekonomski podsticaj. Kredit postaje sve pristupačniji, što olakšava ulaganje i za preduzeća i za potrošače. U teoriji, povoljniji uslovi finansiranja mogli bi da stimulišu ekonomski rast i izvedu evrozonu iz trenutnog pada rasta.
Evropa je na raskrsnici
Ali ovaj pristup ima i svoje nedostatke. Previše agresivno smanjenje kamatnih stopa moglo bi ponovo da podstakne rizik od inflacije, posebno imajući u vidu rastuće zahteve za platama i nestabilna tržišta roba. Postoji i rizik od mehura na imovini: niske kamatne stope često podstiču investitore da pređu na rizičnije klase imovine, što bi moglo ugroziti finansijsku stabilnost na duži rok.
Balansiranje između ekonomske stabilizacije i borbe protiv inflacije moglo bi da odluči o budućnosti evropskih finansijskih tržišta u narednim mesecima. Da li će EZB uspeti da održi krhku ravnotežu između rasta i stabilnosti cena ili evrozona neumitno ide ka novoj krizi? Sledeći koraci EZB biće ključni.
Izvor „exypress.at“