Evropska centralna banka (EZB) ostaje uzdržana u fazi masovnih geopolitičkih tenzija.
Uprkos eskalaciji na Bliskom istoku i pretećim šokovima cena energenata, savet EZB pod vođstvom predsednice Christine Lagarde odlučio je u četvrtak da ključne kamatne stope ostanu nepromenjene. Time stopa na depozite, koja je presudna za tržište štednje, ostaje na 2,00 odsto. Dok čuvari valute u Frankfurtu pokušavaju da sačuvaju mir, nove prognoze oslikavaju sliku neizvesnosti.
Nivo kamatnih stopa za sada zabetoniran
Savet EZB pokazao je jedinstvo i ostavio sve tri ključne kamatne stope na njihovom trenutnom nivou. Pored stope na depozite, glavna stopa refinansiranja ostaje na 2,15 odsto, dok stopa na marginalne olakšice za pozajmljivanje i dalje iznosi 2,40 odsto. Centralna banka time sprovodi strategiju posmatranja. Proklamovani cilj ostaje srednjoročna stopa inflacije od 2,0 odsto. Iako se poskupljenja trenutno približavaju ovoj vrednosti, geopolitička žarišta bi u svakom trenutku mogla da torpeduju ovaj trend.
Senka rata u Iranu nad privredom
Najveća varijabla u jednačini bankara trenutno je konflikt na Bliskom istoku. Prema izveštaju EZB, rat deluje kao masivan faktor rizika koji bi mogao ponovo da rasplamsa inflaciju kroz rastuće troškove energije. Istovremeno, privredni rast preti da se uruši pod teretom nesigurnih tržišta sirovina. Koliko će posledice po evropska domaćinstva zaista biti teške, zavisiće prvenstveno od trajanja ratnih sukoba i otpornosti privrede na cene energenata.
Prognoze za 2026. korigovane naviše
Eksperti EZB morali su da prilagode svoja očekivanja za naredne godine. Za tekuću 2026. godinu sada se računa sa prosečnom inflacijom od 2,6 odsto – što je značajan porast u odnosu na procene iz decembra. Tek za 2027. prognozira se stabilizacija na 2,0 odsto, pre nego što bi stopa 2028. ponovo mogla blago da poraste na 2,1 odsto. Posebno zabrinjavajuća ostaje bazna inflacija, koja izostavlja kolebanja cena energije i hrane, a koja je ipak viša nego što se prvobitno nadalo.
Očekivanja rasta znatno prigušena
Dok cene rastu, konjunktura se hladi. Za 2026. godinu prognoza rasta korigovana je naniže na skromnih 0,9 odsto. Tek za 2027. (1,3 odsto) i 2028. (1,4 odsto) očekuje se blagi oporavak. EZB vidi pre svega pad poverenja potrošača i opterećene realne prihode kao glavne kočnice. Jedino robusna situacija na tržištu rada, kao i državne investicije u odbranu i infrastrukturu, trenutno sprečavaju klizanje u dublju recesiju, navode analitičari.
Fleksibilnost umesto fiksnog puta kamata
Predsednica Christine Lagarde i njen tim ne otkrivaju karte. EZB naglašava da ne postoji fiksni plan za buduće korake po pitanju kamatnih stopa. Odluke se donose „u hodu“. Svaka odluka će se ponovo procenjivati od sastanka do sastanka, na osnovu aktuelnih podataka o baznoj inflaciji i prenosu monetarne politike. U svetu u kojem se geopolitička situacija može promeniti iz časa u čas, fleksibilnost ostaje najvažniji alat frankfurtskih čuvara valute.
EZB bira put stabilnosti u nestabilnim vremenima. Dok kamatne stope stagniraju, rizici od inflacije primetno rastu zbog konflikta u Iranu. Evropa se nalazi pred teškim balansom između neophodne stabilnosti cena i preteće privredne stagnacije.
Izvor „heute.at“
AustriaAktuell – Privreda na pulsu vremena.