Novi klimatski izveštaj u stručnom časopisu „BioScience“ diže uzbunu: godina 2024. bi mogla biti najtoplija na Zemlji u poslednjih preko 125.000 godina. Međunarodna istraživačka zajednica vidi da se vremenski prozor za odlučno delovanje protiv klimatske krize smanjuje na minimum.
Planeta u krizi: Vitalni parametri na granici
Šesto izdanje „State of the Climate Report“ čita se kao mračan pregled stanja globalnih ekosistema. Sastavljen od strane međunarodnog istraživačkog tima sa Oregon State University, uz učešće renomiranog Potsdam-Instituts für Klimafolgenforschung (PIK), izveštaj identifikuje 22 od 34 takozvanih „vitalnih parametara“ Zemlje koji se nalaze u kriznom režimu.
Morski led, globalna površinska temperatura, toplota okeana i gubici šuma usled požara, prema izveštaju, nastavljaju da zalaze u opasne zone.
Direktor PIK-a upozorava na „prekretne elemente“
Direktor PIK-a, Johan Rockström, upozorava energično: „Ubrzavajuća klimatska kriza ugrožava centralne funkcionalne sisteme naše planete – od morskih struja do snabdevanja pijaćom vodom.“ Izveštaj posebno kritičnim smatra takozvane Kipp-Elemente (prekretne elemente), čiji bi kolaps imao masivne globalne posledice. Kao najistaknutiji primer navodi se Atlantische Umwälzströmung (AMOC) (Atlantska meridionalna preokrećuća cirkulacija).
Gewessler izračunava: „Toliko košta klimatska kriza“
I u Austriji su opasnosti neaktivnosti centralna tema. Bivša ministarka za zaštitu klime Leonore Gewessler je već u prošlosti, na osnovu studija, impresivno iznela da nečinjenje u borbi protiv klimatske krize košta Austriju godišnje milijarde – kroz gubitke u stvaranju vrednosti, ekološki štetne subvencije i štete uzrokovane vremenskim prilikama. Rizici za Zemlju rastu rapidno, prema glavnom autoru William-u Ripple, i ugrožavaju „mir, upravljanje, javno zdravlje i ekosisteme“.
Izlazak iz krize: Tri stuba nade
Uprkos alarmantnim činjenicama, izveštaj nudi konkretna, odmah primenjiva rešenja koja bi mogla da pokrenu preokret.
- 1. Energetska revolucija: Brz prelazak sa fosilnih goriva je centralni element. Do 2050. godine, obnovljivi izvori kao što su sunce i vetar mogli bi, u najboljem slučaju, da pokriju 70 procenata svetske potrebe za električnom energijom.
- 2. Zaštita ekosistema: Obnovom šuma, močvara i tresetišta, do 2050. godine bi godišnje moglo da se povrati ili izbegne oko 10 gigatona emisija CO2. To odgovara četvrtini trenutnih godišnjih emisija.
- 3. Preokret u ishrani: Smanjenje bacanja hrane – koje je trenutno odgovorno za 10 procenata globalnih emisija gasova staklene bašte – i veća biljna ishrana mogli bi značajno smanjiti emisije i istovremeno unaprediti zdravlje.
Novi „State of the Climate Report“ naučnim podacima potvrđuje da se Zemlja nalazi u kritičnom stanju. Vremena za delovanje je izuzetno malo, ali strategije za sprečavanje pretećeg „haosa“ su poznate, priuštive i na stolu. Svaka izbegnuta desetina stepena se broji i odlučuje o budućnosti naše dece.
Izvor „heute.at“
Zaštita klime znači zaštita života.