Reforma penzionog sistema izaziva uzbuđenje među stanovništvom. „Heute” sada ima detalje i zna koliko je ljudi pogođeno promenom.
Raditi duže i više: To je ono što austro-semafor koalicija planira u svom vladinom programu za Austriju. Pozadina je ogromna budžetska rupa koja postoji u domaćoj državnoj kasi. Preko 18 milijardi evra treba da se uštedi u narednih sedam godina – čak i više ako ekonomska situacija nastavi da se pogoršava.
Ni jedan evro za poklon: Ministar finansija sa novčanim šokom
Prvi paket štednje usvojen je u Nacionalnom savetu pre nedelju dana i predviđa dalekosežna povećanja poreza, ali i smanjenje subvencija – preneo je „Heute”. Ovo će dovesti do priliva oko 1,1 milijarde evra u budžet – što znači da je cilj konsolidacije od 6,4 milijarde evra za 2025. godinu još uvek daleko od ostvarenja.
Smanjenje penzija
Potrebno je više, a ništa se ne štedi. Smanjenje penzija je takođe neizbežno. Konkretno, ovo uključuje povećanje doprinosa za zdravstveno osiguranje na 6 procenata.
Osim toga, trebalo bi da se stvore podsticaji za rad u starosti – poprilično je uzburkao odgovarajući članak „Heute” o pooštravanju koridorske penzije. Na kraju krajeva, početna starost treba da se podiže sa 62 na 63 godine, a potrebne godine osiguranja sa 40 na 42 godine.
Dodatni doprinosi, manje novca: Svako treba da radi više
U svakom slučaju, Vlada od podsticaja očekuje prihode do 3 milijarde evra – ali da li je zaista toliko novca u penziji i koliko je ljudi zapravo pogođeno? „Heute“ ima detalje:
Hiljade su pogođene
Koliko može da donese nova regulacija koridorskih penzija sada pokazuje analiza Agende Austria. Mera je, u principu, „dobra i ispravna, jer će se ljudi kasnije penzionisati“, objasnio je ekonomista Agende Austria Denes Kucera. Kasniji odlazak u penziju ima ozbiljne posledice na visinu penzija.
Prema podacima penzionog društva „PVA“, oko 10.720 ljudi otišlo je u koridorsku penziju 2024. godine. Njih 6.382 je već penzionisano u dobi od 62 godine i stoga bi promena direktno uticala na njih. To tada više ne bi bilo moguće.
Ali čak i ako ste dostigli potrebnu starost, to ne znači da možete tražiti koridorsku penziju. Odlučujuću ulogu igraju i godine osiguranja, koje će novom uredbom biti povećane sa 40 na 42 godine. Ovo znatno otežava stvari velikom broju Austrijanaca.
U 2023. godini u penziju je otislo 88.425 građana. Njih 22.172 imalo je preko 45 godina staža, 17.653 od 42,5 do 45 godina. Ostali Austrijanci – 2023. bilo bi ih preko 48.000 – tada ne bi imali pravo na koridorsku penziju.
Niska ušteda
Računica Agende Austria takođe pokazuje da će reforma doneti godišnje uštede od oko 270 miliona evra ako se povećanja završe do 2028. godine. Međutim, u poređenju sa rashodima savezne vlade za penzije, uštede su „prilično male“.
Potrošnja za penzije u budžetu za 2024. iznosi oko 30 milijardi evra. Kada se u potpunosti primeni, a pogođene su i žene, Kuchera predviđa uštede u penzionom sistemu od „oko 600 do 700 miliona evra godišnje”.
Izvor „heute.at“