„Ne smemo gubiti vreme pri integraciji: svako ko ostane u Austriji treba da nauči nemački što je pre moguće i da bude sposoban za rad.
Kada je reč o migracijama, nećemo nigde stići sa uskogrudnom ideologijom i podelom ljudi. Tu može pomoći samo dosledan politički rad orijentisan na rešenje. Migraciona politika sa srcem i umom garantuje da se svaki čovek pravilno tretira i jača Austriju.
Ne smemo gubiti vreme na integraciju. Izbeglice treba da budu u mogućnosti da se što pre snađu po Austriji i da što pre daju svoj doprinos našem društvu. Godine neaktivnosti su izuzetno negativne i za Austriju i za pogođene izbeglice. Stanovništvo Austrije ne razume višegodišnje procedure, a dug period čekanja tokom kojeg ne smeju ništa da doprinesu društvu je psihički stres za izbeglice. Zbog toga se postupci azila moraju sprovesti i završiti (u skladu sa vladavinom prava) što je pre moguće.
Politika integracije protiv nedostatka kvalifikovanih radnika
Politika tržišta rada poslednjih saveznih vlada sastojala se u dovođenju jeftinih radnika iz inostranstva i zanemarivanju potencijala koji je postojao u Austriji – bez obzira da li se radilo o državljaninu ili strancu. To je značilo, posebno među izbeglicama, da mnogi (mladi) ljudi nisu mogli da razviju svoj potencijal i steknu uporište na tržištu rada. Mnogim industrijama kao što su medicinska sestra, ugostiteljstvo ili IT su potrebni mladi talenti. Da bi se ovaj potencijal iskoristio, politika integracije i integracija u tržište rada moraju početi. U tom kontekstu, čini se posebno besmislenim dovoditi radnike iz inostranstva u zemlju kada ovde već žive državljani trećih zemalja koji mogu i žele da daju svoj doprinos kao kuvari, negovatelji ili u IT industriji.
Rad je ključ – integracija od početka
Buduća perspektiva kroz rad i, pre svega, brzina preuzimanja posla igraju centralnu ulogu u uspehu integracije. Upravo zbog toga je godina integracije uvedena kao prekretnica u austrijskoj politici integracije pod Kernovom vladom. Namenjen je onima koji imaju pravo na azil, onima koji imaju pravo na supsidijarnu zaštitu i tražiocima azila sa velikom verovatnoćom ostanka. Nažalost, ubrzo nakon što ga je uvela crno-plava vlada naslednica, budžet za integracijsku godinu je postavljen na nulu sa 50 miliona evra i time efektivno ukinut. Ovaj program treba revitalizirati i proširiti.
Godina integracije – za one koji imaju pravo na azil i tražioce azila sa velikom verovatnoćom da ostanu
Integraciona godina je strukturisana po modulima, odnosi se na ljude koji su sposobni za rad i stoga je sprovodi AMS. Fokus je na proveri kompetencija, usvajanju jezika, orijentaciji na karijeru i profesionalnim kvalifikacijama. Procedure priznavanja kvalifikacija stečenih u inostranstvu (nostrifikacije) takođe treba sprovesti što je pre moguće. Napredni kursevi nemačkog, radna obuka, mere pripreme za rad i kursevi orijentacije o pisanim i nepisanim pravilima zajedničkog života u Austriji takođe treba da budu uključeni. To je obavezno za priznate izbeglice (i one koji imaju pravo na supsidijarnu zaštitu) koji imaju pun pristup tržištu rada. Važan element je da mogu da učestvuju i tražioci azila sa velikom verovatnoćom da ostanu.
Fokus na mlade – godina integracije mladih
Produženi periodi neaktivnosti, na primer tokom dugotrajnog postupka azila, posebno su problematični za mlade ljude. To nije dobra osnova za uspešnu integraciju i dobar suživot u Austriji. Zato bi u okviru godine integracije trebalo da postoji posebna ponuda posebno za mlade tražioce azila sa velikom verovatnoćom ostanka i mlade koji imaju pravo na azil od 15 do 25 godina. Kao model za to mogu poslužiti razne inicijative kao što je omladinski koledž. Treba obratiti pažnju na posebne društveno-obrazovne i sportske ponude. Pojedinačni moduli u „Godini integracije mladih“ imaju za cilj da budu posebno prilagođeni ciljnoj grupi i da procene i promovišu potencijal i interesovanja mladih izbeglica u oblastima koje su posebno tražene na austrijskom tržištu rada.
Crno-plava migraciona politika nema ni srce ni mozak
Uvek postoje primeri ljudi koji su ovde završili obuku ili rade u oskudnim delatnostima – pa bivaju deportovani. U Haslahu, u Gornjoj Austriji, stanovništvo je sa užasom reagovalo na gubitak njihove indijske susedne porodice, koju su činile Emilija Lopez, dobro integrisana kuvarica i dobrovoljac u parohijskoj crkvi, njena ćerka Joia, koja je trebalo da završi obuku kao medicinska sestra i njen 15-godišnji sin Džošua. Iako su obe žene radile na nedostajućim poslovima i uprkos snažnoj podršci u zajednici, koja je prikupila 1.000 potpisa za sprečavanje deportacije, porodicu je rano ujutru kao kriminalce odvela imigrantska policija i predala indijskoj policiji u Delhiju.
24 Ideje:
IDEJA 01 STANOVANJE
IDEJA 02 ZDRAVLJE
IDEJA 03 ZDRAVLJE ŽENA
IDEJA 04 TRANSPARENTNOST PLATA
IDEJA 05 PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA
IDEJA 06 BEZBEDNOST
IDEJA 07 PENZIJE
IDEJA 08 POŠTOVANJE PREMA STARIJIM OSOBAMA
IDEJA 09 AUSTRIJSKA ŠTEDNA KNJIGA
IDEJA 10 GOTOVINA
IDEJA 11 TRŽIŠTE RADA
IDEJA 12 INTEGRACIJA
IDEJA 13 UKLJUČIVANJE
IDEJA 14 RADNO VREME
IDEJA 15 MALI PREDUZETNICI
IDEJA 16 VEŠTAČKA INTELIGENCIJA
IDEJA 17 MOJA PRETPLATA NA NOVINE
IDEJA 18 SIROMAŠTVO DECE
IDEJA 19 OBRAZOVANJE
IDEJA 20 ZAŠTITA ŽIVOTINJA
IDEJA 21 JAVNI PREVOZ
IDEJA 22 KLIMA
IDEJA 23 NAŠA VODA
IDEJA 24 PRAVDA
Izvor „spoe.at“