Mnogi ljudi to znaju – nažalost: uspevate da smršate sa poteškoćama, dijetama, vežbanjem, i konačno imate višak kilograma. I onda završiš tamo pozadi. Zašto je to tako? Tim istraživača pronalazi objašnjenje koje bi moglo pomoći u kontroli težine.
Bezbroj ljudi je to iskusilo na teži način, mnogi iznova i iznova: kada telo ima preveliku težinu, ono uvek teži da joj se vrati, bez obzira na bilo koju dijetu. Istraživački tim sada objašnjava u časopisu „Nature” da neka vrsta sećanja na bucmasto stanje ostaje u masnom tkivu. Naučnici se nadaju da bi otkrića mogla pružiti pristup budućim strategijama kontrole težine.
Bez obzira na to da li je fokus na ishrani i promenama načina života: strategije za gubljenje kilograma često rezultiraju gubitkom kilograma u kratkom vremenskom periodu, ali zatim ponovo dobijenim tokom vremena – ovo se naziva jo-jo efekat. Čini se kao da telo pamti svoju maksimalnu težinu i uvek nastoji da se vrati tamo.
Procesi u masnim ćelijama se trajno menjaju
U stvari, čini se da postoje odgovarajući mehanizmi u ćelijama masnog tkiva, kako izvještavaju istraživači predvođeni Ferdinandom von Meiennom iz ETH Züricha. Osnovu ove adipogene memorije u velikoj meri čine takozvane epigenetske promene u ćelijama masnog tkiva, a verovatno iu drugim tipovima ćelija kao što su neuroni. „Upravo zato što postoji efekat pamćenja toliko je važno izbeći višak kilograma“, naglasila je von Meien. Roditelji treba da vode računa o tome za svoju decu od samog početka.
Epigenetika se odnosi na promene u aktivnosti gena izazvane faktorima sredine ili životnim stilom, u kojima nasleđeni niz građevinskih blokova DNK ostaje isti. Često su posledica određenih hemijskih modifikacija DNK. Oni mogu ostati stabilni godinama ili decenijama, a ponekad se čak mogu i naslediti kroz generacije.
Istraživači su uporedili primenu genetskih informacija u ćelijama masnog tkiva 18 ne-gojaznih (gojaznih) ljudi sa primenom kod 20 gojaznih muškaraca i žena, svaki pre i posle značajnog gubitka težine (smanjenje indeksa telesne mase najmanje 25 odsto). BMI). Slične analize su obavljene kod mršavih, gojaznih i ranije gojaznih miševa.
Jo-jo efekat zamke za gubitak težine
Istraživački tim je uspeo da otkrije takozvane transkripcione promene u ćelijama masnog tkiva koje su ostale i nakon značajnog gubitka težine: promene u kojima se geni u molekulu DNK genetskog materijala čitaju, kada i u kojoj meri i pretvaraju u ćelijske komponente. Rezultat je, između ostalog, uporna oštećenja nekih metaboličkih procesa.
Prethodno debeli miševi sa odgovarajućim epigenetskim obeležjem dobijali su na težini brže od onih normalne težine kada su dobili pristup hrani sa visokim sadržajem masti. „Tako smo pronašli molekularnu osnovu za jo-jo efekat“, rekao je von Meien. Postoje i dokazi o takvom mehanizmu kod ljudi.
„Prevazilaženje ove barijere za dugoročni uspeh lečenja je teško“, kaže studija. Ciljanje na osnovne promene u masnom tkivu, a možda iu drugim ćelijama, potencijalno bi mogao biti novi pristup boljoj kontroli težine. Međutim, trenutno nije moguće promeniti epigenetske oznake u ćelijskom jezgru lekovima i tako izbrisati epigenetsku memoriju.
Uticaj i na zavisnosti?
Naučnici pretpostavljaju da se slični mehanizmi pamćenja primenjuju i u drugim oblastima: „Iako su se naši eksperimenti fokusirali na gojaznost, verovatno je da bi epigenetsko pamćenje takođe moglo da igra ulogu u mnogim drugim kontekstima, uključujući zavisnosti.
Gojaznost se smatra opasnom hroničnom bolešću. Brojni oblici raka povezani su sa gojaznošću, kao i bolestima poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska, srčanog i moždanog udara. Prema Nemačkom društvu za gojaznost, skoro četvrtina muškaraca i žena u Nemačkoj je gojazno, što znači da imaju BMI od najmanje 30.
Izvor“n-tv.de“