Novi alarm za ukupan budžetski deficit države: suprotno optimističnim prognozama ministra finansija Markusa Marterbauera (SP), minus preti da se ove godine poveća na 4,9 procenata BDP-a. To je oko dve milijarde evra više duga nego što se očekivalo. Iza kulisa sada besni ogorčeni spor između savezne vlade (Bund) i pokrajina (Länder), na čelu sa problematičnim Bečom (Wien).
Sredinom oktobra, ministar finansija Markus Marterbauer (SP) još uvek je bio uveren da se planirani deficit za 2025. godinu od 4,5 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) može održati. Međutim, manje od mesec dana kasnije, situacija se dramatično promenila. Kako sr saznaje, preti finansijska rupa od čak 4,9 procenata. Ovo odstupanje znači dodatnih oko dve milijarde evra duga.
Pokrajine obaraju ukupni bilans
Glavni krivci za ove loše vesti su pokrajine (Bundesländer), čiji dugovi eksplodiraju daleko iznad pretpostavljenog nivoa.
- Sama savezna vlada (Bund), prema internim informacijama, stoji čak za 0,3 procenta ili 1,5 milijardi evra bolje nego što je prvobitno procenjeno.
- Na nivou pokrajina (Länderebene), međutim, situacija je drugačija. Najveći problem je Beč (Wien), gde se ove godine očekuje finansijska rupa od 3,2 milijarde evra, naspram skoro 1,7 milijardi prošle godine.
Pošto ukupan državni deficit sabira kvote savezne vlade, pokrajina i opština, loši rezultati pokrajina vuku celu strukturu nadole.
Marterbauer-ov resor proverava nove brojeve
Ministarstvo finansija za sada ne potvrđuje zvanično deficit od 4,9 procenata za 2025. godinu, ali priznaje da su pokrajine dostavile nove budžetske informacije. Iz resora ministra Marterbauera poručuju da će se ti podaci sada proveriti na nivou vlade i razmotriti dalji koraci.
Beč protestuje i uzvraća udarac
Otpor pokrajina ovoj percepciji je očekivan. Iz kancelarije bečke gradske finansijske savetnice Barbare Novak (SPÖ) tvrde da brojevi za Beč nisu novi. Već početkom januara 2025. godine računalo se sa deficitom od oko 3,8 milijardi evra i to je bilo rečeno – u međuvremenu je taj iznos čak smanjen na 3,2 milijarde.
Osim toga, Beč insistira na tome da je istovremeno i pokrajina i opština, te da bi dugovi opština trebalo da budu uključeni u pokrajinske dugove radi fer sagledavanja.
Da li preti novi paket štednje?
Preteći deficit sve više udaljava Austriju od ciljane kvote Evropske unije od tri procenta, koju ministar finansija Marterbauer želi da ponovo dostigne do 2028. godine. Ovaj razvoj događaja mogao bi masovno pogoršati poziciju Austrije u postupku zbog prekomernog deficita, koji nam je Brisel već nametnuo.
Ako značajno odstupimo od puta budžetske sanacije, prete nove mere štednje. Sam Marterbauer je već najavio da bi, u zavisnosti od razvoja, uvek moglo biti „iznenađenja“. Već su za 2026. godinu donete dodatne mere koje nisu bile predviđene u dvogodišnjem budžetu – poput ograničavanja pune kompenzacije inflacije za sve penzionere.
Eskalira borba oko Pakta stabilnosti savezne vlade i pokrajina
Osetljivost situacije ogleda se u pregovorima o novom Paktu stabilnosti savezne vlade i pokrajina. On reguliše u kojoj meri se pojedine teritorijalne jedinice smeju zadužiti i određuje podelu kvota deficita.
Iako Pakt, prema Ministarstvu finansija, treba da bude usvojen do kraja godine, pregovori su, kako se navodi, vrlo otežani. Razgovori su nedavno bili i pauzirani. Pozicije su i dalje daleko jedna od druge: savezna vlada želi da prisvoji 90 procenata obima zaduživanja, dok su pokrajine spremne da joj dozvole samo 70 procenata.
Kao jasan znak loše atmosfere, u Beču se tumači to što su pokrajine iznenada otkazale sastanak zakazan za prošli petak zbog preklapanja termina. Iz kabineta ministra finansija sada poručuju da bi „uskoro trebalo da se održi novi termin“.
Šefovi pokrajina na potezu
Budžetska situacija će sigurno biti tema na predstojećoj Konferenciji šefova pokrajina (Landeshauptleutekonferenz) koja se održava sledećeg petka (14. oktobra) u južnoj Štajerskoj (Südsteiermark). Predsedavajući, šef štajerske pokrajine Mario Kunasek (FPÖ), vodiće diskusiju.
Šef gornjoaustrijske pokrajine Thomas Stelzer (ÖVP) već se u nedelju na ORF-u založio za preraspodelu prihoda od savezne vlade ka pokrajinama i opštinama. Tvrdi da „ima dovoljno novca“, ali je potrebna bolja organizacija. On smatra da ministar finansija Marterbauer u dosadašnjim pregovorima o Paktu stabilnosti nije pokazao dovoljnu spremnost za saradnju „u meri u kojoj je to nama potrebno“.
Spor oko dugova između savezne vlade i pokrajina dostiže novi vrhunac, koji bi ukupan državni deficit 2025. godine mogao da podigne na opasnih 4,9 procenata. Otežani pregovori o novom Paktu stabilnosti i otvorena prepirka, posebno sa Bečom, navode na strah da bi bez brzog dogovora mogle zapretiti nove mere štednje kako bi se austrijski budžet sanirao pred Briselom.
Izvor „heute.at“
Državni dug otkucava glasno – vreme je za dela, a ne samo za svađe!