Peking koristi sirovinsku moć, odbrambena industrija pod pritiskom
Beč/Berlin. Kina polako, ali sigurno zavrće Germanijumsku „slavinu“ Nemačkoj. Ova sirovina, nezamenljiva za optičke kablove, mikročipove i moderne uređaje za noćno osmatranje, postala je ključni geopolitički adut. Posebno je odbrambena (namenska) industrija pod ogromnim pritiskom zbog nastalih nestašica.
Od toka isporuke do kapljice: Kineske brojke
Od sredine 2023. godine, Narodna Republika zahteva licencu za izvoz – mera koja je drastično smanjila protok robe. „Do tada je oko 60 procenata germanijuma uvezenog u Nemačku dolazilo iz Kine,“ objašnjava Justus Brinkmann, stručnjak za sirovine u konsultantskoj kući Inverto.
Posledice su dramatične. Dok je u prvoj polovini 2023. godine Kina izvezla 28 tona germanijuma, ta vrednost je za celu 2024. godinu pala na samo 12,4 tone. U prvoj polovini 2025. godine, ukupan kineski izvoz pao je na skromnih 5 tona.
Nemački udeo u ovim smanjenim isporukama je, prema Brinkmann-u, natprosečno snažno opao: sa otprilike polovine u 2024. godini na manje od petine u poslednje vreme. Konkretno: u 2025. godini do sada je to bilo samo 902 kilograma.
Skok cena alarmira tržišta
Nestašica u snabdevanju uzrokuje eksploziju cena. Dok je cena po kilogramu 99,99-procentnog kvaliteta 2023. godine bila oko 1.500 evra, sada se približava granici od 4.000 evra. Konsultantska kuća Inverto procenila je cenu u oktobru na 3.983,7 evra.
Iako, prema Inverto-u, smanjenje proizvodnje još uvek nije prijavljeno, nabavni timovi moraju intenzivno da rade na individualnim rešenjima i jednostavno da prihvate drastično rastuće cene.
Potraga za alternativama: Kongo i domaći izvori
Iako postoje zapadne alternative Kini – na primer u Belgiji, Finskoj, Kanadi ili SAD – one se suočavaju sa istim poteškoćama. Zračak nade je Demokratska Republika Kongo (DRK), koja ima bogata nalazišta germanijuma. Od 2024. godine, belgijska fabrika koncerna za sirovine Umicore snabdeva se odatle. Posebna stvar: metal potiče iz reciklaže rudarskog otpada i stoga je sporedni proizvod.
Justus Brinkmann naglašava da se Germanijum inače uglavnom dobija kao sporedni proizvod proizvodnje cinka. Tehnički bi bilo moguće i dobijanje iz pepela mrkog uglja ili proizvodnje bakra.
Eksploatacija Germanijuma u Nemačkoj? Politika na potezu
Cink, mrki ugalj i bakar su sirovine koje su se vadile ili se još uvek vade i u Nemačkoj. Mogućnost korišćenja domaćih izvora postoji barem teoretski. Istraživanja o izvodljivosti takvog post-rudarenja već su u toku. Do sada se to smatralo neekonomičnim, ali kinesko smanjenje menja ekonomske koordinate.
Stručnjak Brinkmann smatra da je politika odgovorna: „Važne bi bile garancije otkupa, jer su ulaganja u proizvodnju i reciklažu sirovina velika i dugoročna.“ Da bi zaštitila svoju industriju od geopolitike, Savezna vlada mora obezbediti veću sigurnost planiranja u sektoru sirovina.
Istovremeno, Ministarstvo za razvoj (BMZ) upozorava da se ne treba previše oslanjati na alternative poput Konga. Njihova ocena o zemlji: „Bogata nalazišta sirovina, loša poslovna klima.“
Supstitucija teška, ali ne i nemoguća
Potpuno odustajanje od germanijuma je teško. „Germanijum je teško zameniti zbog njegove posebne provodljivosti,“ kaže stručnjak. Iako u međuvremenu postoje, na primer, sočiva za termoviziju bez germanijuma, takvim inovacijama je potrebno vreme, naglašava Martin Gerth.
Kineska kočnica na izvoz germanijuma suočava Nemačku sa ogromnim izazovom, posebno za visokotehnološku i odbrambenu industriju. Cene eksplodiraju, a potraga za stabilnim, etički prihvatljivim alternativama je u punom jeku. Oživljavanje domaćih izvora sirovina zahteva političku dalekovidost i dugoročne garancije otkupa od strane Savezne vlade, kako bi se geopolitička zavisnost svela na minimum.
Izvor „wiwo.de“
Ko ima sirovine, taj ima reč.