Mnogi Austrijanci sebe vide kao deo široke srednje klase, često citiranog kičmenog stuba našeg društva. Ali gde tačno prolazi nevidljiva linija između „jedva sastavlja kraj s krajem“ i „dobro živi“? Aktuelna analiza nemačkog Instituta za ekonomiju (Institut der deutschen Wirtschaft – IW) sada pruža zanimljive uvide i pokazuje koliko je složena klasifikacija u vremenima rastućih životnih troškova.
Kičma u promeni: Šta zapravo čini srednju klasu
Srednja klasa je više od samo statističke veličine. Ona oblikuje našu zemlju, od ekonomije do politike. Kada se diskutuje o porezima, stanovanju ili penzijama, često se spominje njeno ime. Ali pripadnost nije jednostavno pitanje osećaja. Prihod, obrazovanje, posao i veličina porodice igraju ulogu, kao i stalne promene usled inflacije, novih modela rada i društvenih promena.
Između egzistencijalnog minimuma i bogatstva: Društvo u slojevima
Često se naše društvo deli na tri velike grupe: ljude sa niskim prihodima, srednju klasu i one sa visokim prihodima. Ova kategorizacija pomaže da se razumeju socijalne nejednakosti i da se ciljano kreiraju političke mere. Dok vrh prihodne piramide predstavlja malu, ali uticajnu grupu, srednja klasa, prema IW, sa skoro polovinom stanovništva čini najveći segment. Donja prihodna grupa obuhvata one čiji je prihod ispod 60 odsto srednjeg prihoda – često radnici sa nepunim radnim vremenom, samohrani roditelji ili ljudi sa niskim kvalifikacijama.
Sive zone sredine: Zašto nedostaju jasne definicije
Iako je termin „srednja klasa“ sveprisutan, ne postoji opšteprihvaćena definicija. Ekonomski stručnjaci se uglavnom orijentišu prema srednjem prihodu, takozvanom medijanu, kako objašnjava IW u svom aktuelnom kratkom izveštaju. Da bi se srednja klasa preciznije odredila, IW koristi dvostepeni postupak. Prvo se definiše „sociokulturna sredina“, na osnovu stečenog obrazovanja i zanimanja. Zatim se analiziraju rasponi prihoda koji su najčešći u ovoj grupi.
Prihod kao ključ: Kako se izračunava srednja klasa
Ko pripada „užoj srednjoj klasi“, IW definiše preko prihoda domaćinstva: on mora biti između 80 i 150 odsto prosečnog prihoda. Pored toga, razlikuje se niža i viša srednja klasa. Odlučujući je način izračunavanja prihoda. Svi prihodi domaćinstva se sabiraju, oduzimaju se porezi i socijalni doprinosi, a preostali neto prihod se raspodeljuje na članove domaćinstva. Pri tome se uzima u obzir da je zajednički život jeftiniji i da deca uglavnom imaju manje finansijske potrebe od odraslih. Za 2022. godinu, prema IW, dobijena je sledeća podela (vrednosti u evrima neto mesečno):
Granice prihoda po tipu domaćinstva (neto mesečno)
| Tip domaćinstva | Relativno siromašan | Niža srednja klasa | Uža srednja klasa | Viša srednja klasa | Relativno bogat |
| Samac | ispod 1.390 € | 1.390 € – 1.850 € | 1.850 € – 3.470 € | 3.470 € – 5.780 € | preko 5.780 € |
| Samohrani roditelj (1 dete < 14) | ispod 1.800 € | 1.800 € – 2.400 € | 2.400 € – 4.510 € | 4.510 € – 7.510 € | preko 7.510 € |
| Dvočlano domaćinstvo (bez dece) | ispod 2.080 € | 2.080 € – 2.770 € | 2.770 € – 5.200 € | 5.200 € – 8.670 € | preko 8.670 € |
| Dvočlano domaćinstvo (1 dete < 14) | ispod 2.500 € | 2.500 € – 3.330 € | 3.330 € – 6.240 € | 6.240 € – 10.400 € | preko 10.400 € |
| Dvočlano domaćinstvo (2 deteta < 14) | ispod 2.910 € | 2.910 € – 3.880 € | 3.880 € – 7.280 € | 7.280 € – 12.140 € | preko 12.140 € |
Gde se ja nalazim? Subjektivna percepcija i realnost
Zapaža se da se u anketama često znatno više ljudi svrstava u srednju klasu nego što to pokazuje surova statistika. S druge strane, visoki prihodi se često doživljavaju kao „bogatstvo“ tek kada značajno premašuju prosečni nivo. Prihod koji u manjem gradu omogućava ugodan život u skupom velikom gradu može biti dovoljan samo za osnovne troškove.
Izgled za 2025: Nada za niže prihodne grupe
Za narednu godinu se posebno u donjem prihodnom segmentu naziru pozitivni trendovi. Povećanje zakonske minimalne zarade i novi tarifni sporazumi u važnim sektorima kao što su javni sektor i lokalni saobraćaj mogli bi značajno poboljšati finansijsku situaciju mnogih ljudi sa nižim prihodima i možda nekima omogućiti prelazak u nižu srednju klasu.
Zaključak: Pripadnost srednjoj klasi je složena interakcija različitih faktora, pri čemu prihod igra centralnu ulogu. Aktuelni podaci IW pružaju važnu orijentaciju, ali pokazuju i diskontinuitet između statističke realnosti i subjektivne percepcije. Međutim, razvoj događaja u narednoj godini uliva nadu da bi se prihodna situacija mnogih ljudi na donjem rubu srednje klase mogla poboljšati.