„Najopasniji virus“ je sve bliže – novi slučaj.

Sve je više slučajeva slinavke i šapa u neposrednoj blizini austrijske granice. Koliko je situacija kritična.

Bolest šapa i slinavke se vraća i približava se Austriji više nego što je bila u poslednjih 40 godina: 26. marta prijavljen je slučaj u Mađarskoj, desetak kilometara od granice. U Slovačkoj je 31. marta dodata još jedna epidemija – ponovo na desetak kilometara od Austrije, ali daleko od slučajeva koji su ranije prijavljeni u dve zemlje. Što nas još jednom stavlja u stanje pripravnosti.

Oba slučaja su toliko blizu granice da se zone nadzora protežu na austrijsku teritoriju. Oni su takođe značajno prošireni u Austriji – i utiču na velike delove Burgenlanda i istočne Donje Austrije. „Apsolutno ispravna i neophodna mera“, kaže virolog Norbert Nowotny sa Univerziteta veterinarske medicine u Beču. „To je najopasniji životinjski virus za koji znamo jer je izuzetno zarazan. Virusna infekcija se izuzetno brzo širi, što zahteva brzu akciju. „Sa poslednjom epidemijom, situacija za Austriju je postala još kritičnija“, rekao je stručnjak.

Virus koristi sve načine prenosa Veoma zarazan virus se prenosi preko zaraženih životinja, njihovih proizvoda i izlučevina. „Samo nekoliko virusnih čestica je dovoljno da izazovu infekciju“, objašnjava Nowotny. Oni se mogu širiti preko guma, obuće ili odeće. Ali i kroz vazduh. „Virus može da se prenese vetrom do 40 kilometara. Skoro svaka bezbednosna mera je neefikasna protiv njega.“

Zbog toga se toliko strahuje od slinavke i šapa.

Ako bi se slučaj dogodio u Austriji, sve životinje u ovoj populaciji bi morale da budu uništene. Ono što bi bilo još gore za austrijsku poljoprivredu, međutim, jeste da „Austrija više ne bi bila slobodna od slinavke i šapa, što bi dovelo do ogromnog problema sa našim izvozom životinja i životinjskih proizvoda“. Kao meru bezbednosti, sama Austrija je uvela zabranu uvoza životinja i životinjskih proizvoda iz Slovačke i Mađarske.

„Skoro svaka bezbednosna mera je neefikasna protiv ovoga.“

Nakon nasumičnog uzorkovanja u zoni nadzora u Austriji, trenutno znamo da u ovoj zemlji nema slučaja FMD.

Ovako se manifestuje bolest

Mogu da obole sve papkare, uključujući goveda, bivole, svinje, koze, ovce, alpake, ali i parnjake poput jelena i srndaća. Iz tog razloga zabranjen je i uvoz ulovljene divljači osetljivih vrsta i lovačkih trofeja iz Mađarske i Slovačke.

Period inkubacije, odnosno vreme od infekcije do pojave bolesti, je između dva i 14 dana. Infekcija sa FMD može se prepoznati po tipičnim simptomima. „Bolest počinje groznicom, napadima groznice i istoimenim plikovima, takozvanim aftoznim ulkusima, koji se pojavljuju u predelu usta, na vimenu i na kopitima“, objašnjava Nowotny. Pored toga, postoji opšta slabost i smanjenje proizvodnje mleka.

Da li i ljudi mogu da obole od slinavke i šapa?

„Ljudi zapravo nisu podložni domaćini slinavke i šapa“, kaže virolog. Samo nekoliko slučajeva ljudi je dokumentovano širom sveta, „ali sa njima treba postupati oprezno“.

Vakcina i terapija besmislena

Takozvana prstenasta vakcinacija oko pogođenih regiona, kako se ranije koristila, je napuštena. „Zato što među vakcinisanim životinjama može biti već zaraženih životinja koje nastavljaju da prenose virus. Štaviše, krvni test više ne može da razlikuje zaražene i vakcinisane životinje.“ Takođe ne postoji specifična antivirusna terapija. „Mogli biste se boriti samo sa simptomima, ali ne i sa samom virusnom infekcijom.“

„Ovo je situaciju za Austriju učinilo još kritičnijom.

Eto koliko je velika opasnost za Austriju u ovom trenutku.

„Nakon što se još jedan slučaj dogodio nedaleko od austrijske granice i 50 kilometara severnije od prethodnih epidemija, što je takođe van ranijih zaštitnih zona Slovačke, rizik za Austriju se povećava“, kaže Nowotny. Očigledno mudro, Austrija je prošle nedelje proširila zonu nadzora na ovo pogranično područje. „Međutim, ovo izaziva zabrinutost da još uvek ima više neotkrivenih slučajeva u Slovačkoj i Mađarskoj. To je situaciju za Austriju učinilo još kritičnijom.“

Izvor „heute.at“