Već prvog dan samita G20 i najveće ekonomije dogovorile su završnu deklaraciju. Šta je u njemu – a šta nije.
To niko ne bi očekivao! Najveće svetske ekonomije već su se dogovorile oko završne deklaracije prvog dana samita G20 u Rio de Žaneiru. U svom saopštenju, šefovi država i vlada vodećih industrijalizovanih i zemalja u razvoju pozvali su na trajni prekid vatre u pojasu Gaze u zamenu za oslobađanje svih talaca.
U Riju je pokrenut „Savez protiv gladi i siromaštva“ pod vođstvom zemlje domaćina, Brazila. U budućnosti, zemlje G20 žele da rade zajedno kako bi osigurale efikasno oporezivanje milijardera.
Ovo je ono što je u konačnoj deklaraciji – a ovo nije:
Dokument sadrži minimalni konsenzus o ratovima u Ukrajini i na Bliskom istoku, ali i niz pitanja koja su bila posebno važna za domaćina Brazila: borbu protiv gladi i siromaštva, zajedničke napore u zaštiti klime i prelaz na porez za milijardere. .
Porez za milijardere
Zemlje G20 žele da bliže sarađuju kako bi efektivno oporezovali superbogate: „Nastojaćemo da radimo zajedno kako bismo osigurali“ da veoma bogati pojedinci „budu efektivno oporezovani“, navodi se u saopštenju. Najavili su da žele da razviju „mehanizme“ za borbu protiv izbegavanja poreza.
Bez mešanja u poreski suverenitet država, uložićemo zajedničke napore da efikasno oporezujemo veoma bogate pojedince, kaže se u saopštenju. Ovo potvrđuje dogovor koji su ministri finansija G20 postigli u julu.
Zaštita klime
Grupa je ponovila cilj dogovoren Pariskim klimatskim sporazumom da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni u poređenju sa predindustrijskom erom. Međutim, završni dokument ne sadrži centralnu rezoluciju poslednje klimatske konferencije UN u Dubaiju da se sve zemlje udalje od nafte, uglja i gasa. G20 priznaje da se klimatska pomoć za zemlje u razvoju mora povećati.
U svojoj završnoj deklaraciji, lideri su prepoznali potrebu za povećanjem finansiranja klime „iz svih izvora od milijardi do triliona“. Ali nisu objasnili odakle će doći novac.
Ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku
Kao što je bio slučaj prošle godine, ruski napad na Ukrajinu više ne osuđuje većina zemalja u saopštenju. Postoji samo opšta referenca na „ljudsku patnju i dodatne negativne posledice rata“.
Takođe se ne pominje masakr od strane islamističkog Hamasa koji je pokrenuo rat u Gazi. G20 je zabrinuta zbog humanitarne situacije u Pojasu Gaze i eskalacije u Libanu. Hitno se mora proširiti humanitarna pomoć i pojačati zaštita civilnog stanovništva. G20 je takođe ponovo potvrdila pravo Palestinaca na samoopredeljenje i „nepokolebljivu posvećenost” rešenju sa dve države.
Borba protiv gladi i siromaštva
U okviru sastanka pokrenuta je Globalna alijansa protiv gladi i siromaštva. Nedostaje znanje ili resursi, ali politička volja da se ljudima omogući pristup hrani, stoji u završnoj deklaraciji. Inicijativa je jedna od centralnih tema brazilskog predsedavanja G20.
Reforma međunarodnih organizacija
Države G20 žele da rade na reformi Saveta bezbednosti UN. Najvažniji organ Ujedinjenih nacija trebalo bi da postane reprezentativniji, inkluzivniji, efektivniji i demokratskiji, kaže se u završnoj deklaraciji. Najvažnije industrijalizovane zemlje i zemlje u usponu pozivaju na bolju zastupljenost ranije nedovoljno zastupljenih regiona Afrike, Azije, Latinske Amerike i Kariba. Istovremeno, treba ojačati ulogu Generalne skupštine UN i postati reprezentativnije međunarodne razvojne banke.
Izvor „heute.at“