Rat za Profit: Kako privatne plaćeničke firme privatizuju globalnu moć
Nakon razotkrivanja tehnokratske elite i neoliberalnog konsenzusa, nastavljamo naše putovanje kroz nevidljive strukture moći. Vreme je da istražimo kako se ta moć demonstrira i održava – kroz privatizaciju ratovanja i kontrolu narativa.
Tradicionalna slika ratova koje isključivo vode regularne vojske je zastarela. Na scenu su stupile Privatne Vojne i Bezbednosne Kompanije (PMSCs), korporacije koje trguju bezbednošću i nasiljem za milijarde.
I. Od Državnog Interesa do Poslovnog Modela
Kada govorimo o privatizaciji ratovanja, ne mislimo samo na logistiku ili hranu. Mislimo na direktno angažovanje u borbenim misijama, obuku trupa, obaveštajne aktivnosti i zaštitu vitalne infrastrukture – sve to obavljaju PMSCs.
Privatizacija Ratovanja: Novi Gospodari Sukoba
Ko su ti novi akteri?
PMSCs (poput nekadašnjeg Blackwater, danas Academi, ili G4S) su direktna posledica neoliberalne filozofije koja državne funkcije premešta na tržište:
- Smanjenje Troškova i Imunizacija: Države angažuju PMSCs kako bi izbegle politički nepopularne poteze. Gubitke PMSCs ne ulaze u statistiku „nacionalnih žrtava“, čime se stvara zid imuniteta između političara i direktnih posledica rata.
- Fleksibilnost i Sive Zone: Državne birokratije su spore. PMSCs mogu brzo da se rasporede, zaobiđu parlamentarna odobrenja i deluju u „sivoj zoni“ međunarodnog prava. Ovo je najekstremniji presek neoliberalnog konsenzusa i tehnokratske elite.
II. Finansiranje i „Rotirajuća Vrata“ Rata
Finansiranje ovih sukoba duboko je isprepleteno sa finansijskom elitom i korporativnim interesima:
- Javni Novac kao Izvor Profita: Ugovori sa PMSCs čine značajan deo vojnog budžeta u SAD. Ovi ugovori su često poverljivi, što omogućava tehnokratskoj eliti unutar Pentagona ili Ministarstva odbrane da direktno prebaci javni novac u privatne kompanije.
- Trgovina Uticajem: Bivši generali, visoki oficiri i političari prelaze direktno na upravljačke pozicije u PMSCs. Ovaj klasičan primer „Rotirajućih Vrata“ osigurava da njihove veze i unutrašnje znanje garantuju unosne državne ugovore. Ratovanje tako postaje stabilan i visoko profitabilan biznis.
III. Dokaz: Imperija Kontrole
Primer Irak i Avganistan: Na vrhuncu angažovanja, broj zaposlenih u PMSCs u Avganistanu i Iraku je premašivao broj regularnih američkih vojnika. To je jasan dokaz da ratovanje više nije monopol države.
- Odsustvo Pravne Odgovornosti: Jedan od najstrašnijih dokaza je imunitet koji su PMSCs često uživale. Slučaj Blackwater i ubistva civila u Bagdadu 2007. godine pokazao je da je ove kompanije bilo izuzetno teško krivično goniti po nacionalnom ili međunarodnom pravu, jer su bile zaštićene kompleksnim ugovorima i slabim nadzorom – to je privatizacija odgovornosti.
IV. Studije Slučaja: Promenljivo Lice Plaćeništva
1. Blackwater u Avganistanu: Cena Nestabilnosti
Dugoročno angažovanje zapadnih PMSCs u Avganistanu pokazalo je sistemske posledice: umesto jačanja avganistanskih snaga bezbednosti, bezbednost je outsourcovana, što je podrivalo državne institucije. Pravni vakuum oko osoblja PMSCs i incidenti sa civilima – koji su često prolazili bez krivične odgovornosti – narušavali su legitimitet međunarodne misije i vodili daljoj nestabilnosti i korupciji.
2. Grupa Wagner u Ukrajini: Državni Posrednik (Proxy)
Ruska Grupa Wagner, pod vođstvom Jewgenija Prigoschina, funkcionisala je u Ukrajini kao alternativna, kvazi-državna vojna sila sa visokim stepenom autonomije.
- Regrutacija i Politička Uloga: Regrutovanje osuđenika stvorilo je trupe sa niskim disciplinskim standardima, ali visokom spremnošću za ofanzive sa velikim gubicima. Prigoschinov politički uticaj i njegov pokušaj pobune 2023. godine pokazali su opasnost kada privatni resurs sile postane politički motivisan.
- Kompleksnost Međunarodnog Prava: Grupa Wagner se povezuje sa brojnim teškim zločinima protiv civila. Njihov model demonstrira evoluciju privatizacije ratovanja, gde PMSC služi kao instrument državne politike, pružajući državi određeni nivo „plausible deniability“ (mogućnosti verodostojnog poricanja) umešanosti.
Medijska Manipulacija: Kontrola Narativa
Ako je svrha tehnokratske elite da donosi odluke van demokratske kontrole, medijska manipulacija obezbeđuje da se te odluke nikada ne dovedu u pitanje u javnoj sferi.
I. Model Propagande po Hermanu & Chomskom
Ekonomisti Edward Herman i Noam Chomsky razvili su Model Propagande, koji objašnjava kako se istina filtrira u zapadnim masovnim medijima:
- Vlasništvo i Profit: Korporativni Vlasnici: Dominantni mediji pripadaju velikim korporacijama. Njihov primarni cilj je profit i interesi vlasnika. Kritika sponzora ili vladine politike koja donosi profit korporativnim vlasnicima je isključena.
- Zavisnost od Oglašavanja: Pravi Klijenti: Mediji prodaju publiku oglašivačima (velikim korporacijama). Kritičkim izveštavanjem o zagađenju ili finansijskim malverzacijama rizikuju se unosni reklamni ugovori.
- Zavisnost od Zvaničnih Izvora: Diktiranje Agende: Mediji se dominantno oslanjaju na zvanične izvore – vladine izjave, vojne izveštaje, korporativna saopštenja. To daje eliti – Tehnokratama – moć da diktira agendu. Primer: Tokom finansijske krize 2008. godine, citirani su isti bankari i vladini ekonomisti koji su kreirali rizik, predstavljajući ih kao jedine eksperte za rešavanje krize.
- „Flak“ (Negativna Reakcija): Samocenzura: Organizovane negativne reakcije (pravne pretnje, lobistički pritisci) primoravaju medije na samocenzuru.
- Generalna Ideologija: Diskreditovanje Kritike: Kritičari sistema (neoliberalizma ili globalne korporativne moći) danas se često etiketiraju kao „teoretičari zavere“ ili „populisti“, čime se njihove ideje eliminišu iz „ozbiljne“ debate.
II. Uloga Medija u Privatizaciji Ratovanja
Mediji su ključni za zataškavanje Privatizacije Ratovanja putem:
- Nevidljivost: U izveštavanju o sukobima retko se pominje uloga, brojnost ili incidenti PMSCs. Time se održava iluzija da je ratovanje isključiva funkcija države.
- Prihvatanje Narativa: Ako elita kaže da je intervencija neophodna zbog „demokratije“ ili „ljudskih prava“, mediji taj narativ preuzimaju, dok profitni interesi PMSCs ostaju u senci.
Zatvorili smo krug: od moći i ideologije, preko sile, do kontrole uma. Tehnokratska Elita donosi odluke, Neoliberalni Konsenzus pruža ideološki okvir, Privatizacija Ratovanja je najekstremniji oblik prodaje državne funkcije profitu, a Medijska Manipulacija osigurava da javnost dobije samo „zvaničnu priču“.
Postavlja se pitanje: Kako je moguće da se ovi procesi odvijaju bez masovnog otpora? Odgovor leži u kontroli ljudske svesti.
Naša sledeća stanica: Napuštamo analizu sistema i posvećujemo se psihološkom i socijalnom uticaju: Kultura Duga, Anksioznosti i Depresije – kako globalna moć menja naš unutrašnji svet.
Budnost je cena slobode.