Viszeralfett je najveća potcenjena zdravstvena opasnost našeg vremena. To je podmukla, duboko smeštena trbušna mast koja obavija naše unutrašnje organe i pokreće kaskadu metaboličkih poremećaja koji su u Österreich godišnje odgovorni za hiljade smrtnih slučajeva. Stručnjaci ga ne bez razloga nazivaju „tempiranom bombom“.
Adipositas-Epidemie: Österreich u fokusu
Adipositas, definisana kao indeks telesne mase (BMI) iznad 30, munjevito se proširila širom sveta – brže nego što su to očekivali i sami stručnjaci. I u Österreich su brojke alarmantne: Prema Statistik Austria, otprilike svaka šesta osoba (oko 17 % starijih od 15 godina) pati od Adipositas-a. Aktuelna studija Instituts für Höhere Studien (IHS) Wien pokazuje: Preko 8 procenata svih smrtnih slučajeva (mlađih od 85 godina) u Österreich se pripisuje Adipositas, a bolest guta skoro 5 procenata zdravstvenih izdataka. Ovo podvlači hitnost tretiranja problema patološke prekomerne težine kao složene, hronične bolesti, kako naglašava Österreichische Adipositas Gesellschaft (ÖAG).
Android vs. Gynoid: Opasna distribucija masti
Nije svaka prekomerna težina jednako opasna. Francuski endokrinolog Jean Vague je još 1950-ih prepoznao ključnu razliku:
- Androide Verteilung (Apfeltyp): Okrugao trbuh, često kod muškaraca, pogoduje akumulaciji Viszeralfett. Znatno nepovoljniji za zdravlje.
- Gynoide Verteilung (Birnentyp): Obilne obline na bokovima, butinama i zadnjici, pre potkožna mast (Unterhautfett). Manje rizično.
Viszeralfett obavija Viscera (iznutrice) kao što su želudac, jetra, pankreas i bubrezi. Iako je manje uočljiva od potkožne masti, njena aktivnost je čini problemom. Referentne vrednosti iznad kojih rizik masovno raste su obim struka od 88 cm kod žena i 102 cm kod muškaraca. Medizinische Universität Innsbruck takođe ističe da obim struka kod muškaraca može biti čak i indikativniji za rizik od raka nego samo BMI.
Metabolički haos: Kako Viszeralfett oštećuje organe
Trbušna mast je potpuno funkcionalan endokrini organ koji komunicira sa celim telom putem stotina molekula. Karine Clément, direktorka istraživačke jedinice „Nutriomics“ u Paris, objašnjava da masne ćelije (Adipozyten) oslobađaju signalne supstance koje kontrolišu metabolizam.
Kod prevelike količine Viszeralfett, ovaj dijalog postaje monolog opasnosti:
- Insulinresistenz i Diabetes Typ II: Viszeralfett smanjuje osetljivost ćelija na insulin. Posledica: Telesne ćelije mogu smanjeno da apsorbuju šećer (Glukose) iz krvi. Pankreas radi kompenzacije proizvodi sve više insulina, dok Beta-Zellen ne popuste – nastaje Diabetes Typ II.
- Hronične upale: Masno tkivo masivno oslobađa proinflamatorne signalne supstance, takozvane Zytokine. One izazivaju „tinajuće“ ili „neme“ upale koje ne jenjavaju.
- Jetra i krvni sudovi: Hronične upale dovode do toga da se slobodni lipidni molekuli (mast) ne mogu pravilno skladištiti u trbušnoj masti i cirkulišu u krvi. Ovo oštećuje krvne sudove (Atherosklerose), uzrokuje kardiovaskularne probleme i pogoduje masnoj jetri, čak i cirozi jetre (Leberzirrhose).
- Imuni sistem: Hronično preopterećenje imunog sistema upalama slabi celokupnu telesnu odbranu. Ovo je postalo posebno očigledno tokom Corona-Pandemie, u kojoj je Adipositas bio centralni faktor rizika za fatalne ishode. Sumnja se da su čak i Alzheimer i razne vrste raka povezane sa trajnim upalnim procesima.
Skrivena moć creva: Mikrobiom i Bauchfett
Izvan kalorija i gena, Darmmikrobiom (ukupnost mikroorganizama u crevima) sve više dolazi u fokus istraživanja.
- Gubitak raznolikosti: Adipöse osobe često pokazuju manju raznolikost u svojoj crevnoj flori. Posebno zapadnjački stil ishrane – bogat visoko prerađenom hranom i siromašan balastnim materijama (Ballaststoffen) – izgladnjuje crevne bakterije i drastično smanjuje raznolikost vrsta.
- Endotoxämie-začarani krug: Ako nedostaje zdrava crevna flora, crevna barijera može postati propusna. Bakterijske komponente i toksini ulaze u krv (Endotoxämie), što masivno pojačava upalne procese koji već postoje zbog Viszeralfett. Patrice Cani i njegov tim demonstrirali su ovaj mehanizam na miševima 2007. godine.
- Obnavljač sluzi: Ključni akter je bakterija Akkermansia muciniphila. Otkrivena od strane Willem de Vos-a i intenzivno istražena od Patrice Cani-ja (Katholische Universität Löwen), ona se hrani slojem crevne sluzi i obnavlja ga, čime se jača funkcija barijere. Takođe proizvodi korisne kratkolančane masne kiseline (SCFAs) koje obuzdavaju apetit i pojačavaju sagorevanje masti. Prve kliničke studije pokazale su povećanje insulinske osetljivosti od 30 procenata kod ispitanika nakon uzimanja.
Objava rata masti: Ciljane intervencije u načinu života
Iako genetika i mikrobiom igraju ulogu, hronični višak unosa energije glavni je pokretač Viszeralfett. Dobre vesti od Matthias Blüher-a (Uniklinikum Leipzig) glase: „Viszeralfett se brzo nakuplja u telu, ali se takođe brzo i razgrađuje.“
- Efekat od pet procenata: PLIS-Studie (Prädiabetes Lifestyle Intervention Study) Deutschen Zentrums für Diabetesforschung pokazala je: Ko je izgubio pet procenata svoje težine, normalizovao je vrednosti šećera u krvi u skoro svakom drugom slučaju, masivno smanjio Viszeralfett i smanjio rizik od dijabetesa za 73 procenta.
- Moć masti i polifenola: Međunarodna DIRECT PLUS-Studie (Kernforschungszentrum Negev) ispitala je efekte različitih dijeta. Grupa koja je dobila intenziviranu mediteransku dijetu sa dvostruko višim sadržajem polifenola (iz Grüntee, Walnüssen i proteinski bogate vodene sočivice/Wolffia) izgubila je više od 14 procenata Viszeralfett. To je bilo dvostruko više nego kod konvencionalne mediteranske dijete. Polifenoli, između ostalog, pospešuju rast Akkermansia muciniphila.
Adipositas-Gedächtnis: Prepreka nakon dijete
Veliki problem je Jo-Jo-Effekt (jo-jo efekat). Matthias Blüher je skovao termin „Adipositas-Gedächtnis“ (memorija gojaznosti), jer telo brani maksimalno dostignutu težinu. Istraživački rezultati Laura Hinte-e (ETH Zürich) sugerišu da se to zasniva na epigenetskim efektima: Čak i nakon značajnog gubitka težine, Adipozyten u Viszeralfett i dalje pokazuju izmenjene obrasce ekspresije gena, koji ih praktično „drže spremnima“ za brzo ponovno nakupljanje masnih depoa. Dobra vest: I ove epigenetske modifikacije mogu biti delimično pozitivno uticane načinom života i dijetom – kao što je intenzivirana mediteranska dijeta.
Viszeralfett je visoko aktivan metabolički ometač. Dok istraživanja bakterija poput Akkermansia muciniphila i novih lekova kao što su Mounjaro (Tirzepatid) u Wiener Gesundheitsverbund napreduju, kombinacija kretanja i mediteranski inspirisane ishrane bogate polifenolima ostaje kraljevski put za suzbijanje ove unutrašnje opasnosti.
Izvor „spektrum.de“
Zdravlje počinje u stomaku – borite se protiv nevidljivog neprijatelja!