Sve manje prvačića može da prati nastavu – njihov nemački je tako loš. To pokazuju i podaci iz gradske kuće.
Velika je buka oko kolumne Nikija Glatauera „Heute”. Tema: Nepoznavanje nemačkog jezika među učenicima – to je višegodišnji problem. U međuvremenu, 45 odsto prvačića ne zna dovoljno nemački da razume svoje nastavnike (tzv. „izvanredne” đake).
Jedno je jasno: sve manje dece može da pohađa nastavu. Ovo je prikazano u odgovoru na upit savetnika za obrazovanje Christopha Wiederkehra (Neos) bečkom ÖVP-u i tiče se tekuće školske godine. Pogledali smo ove statističke podatke, ovo je situacija u stvari:
Izvanredni učenici: Skoro dve trećine rođeno je ovde
Od bečkih školaraca koji trenutno pohađaju prvi razred, 44,6% ne govori dovoljno dobro nemački (od 1. oktobra 2024. godine). Poređenja radi: pre dve godine bilo je 36%.
Iznenađujuće, 61 odsto sadašnjih prvačića sa slabim znanjem nemačkog rođeno je u Austriji. 24 odsto ima čak i austrijsko državljanstvo.
Fokusne tačke: Podaci pokazuju i da je u sedam okruga broj izuzetnih prvačića već preko 50 odsto.
Učitelj govori jasno
„Heute” je poslednjih meseci razgovarala sa mnogim nastavnicima i direktorima škola. Učiteljica (23) predaje u okrugu u okviru Gürtela. U odeljenju ima 22 dece: „Nijednom nemački maternji jezik“, kaže (zbog brige više voli da ostane anonimna). Ali mnogi su rođeni u Austriji, „to je sigurno više od polovine“.
„Moje troje dece nije pismeno, ne znaju ni jedno slovo“, kaže žena u intervju za „Heute“. Kako se ovo dešava? „U nekim porodicama roditelji bi želeli da nauče dete nečemu, ali ne mogu sami. U drugim slučajevima, roditelji jednostavno ne rade ništa sa detetom – ne mare za obrazovanje“.
„Roditelji jednostavno ne mare“
Direktor škole je pre nekoliko nedelja za „Heue” rekao: „Porodice ove dece žive dovoljno dugo u Austriji, ali ih jednostavno nije briga da njihova deca govore nemački”.
To je gorka stvarnost. Reč je o deci koja su sva rođena u Austriji. Po zakonu, svi moraju da su proveli najmanje godinu dana u vrtiću. „Pitanje je: kakav je ovo vrtić i šta se tu priča“, kaže direktorka.
Bolji učenici moraju da pate
Vrlo često su krivi roditelji: „Neki od njih su roditelji koji i sami dobro vladaju jezikom. Ali ne shvataju da je važno da ga nauče dete pre nego što krene u školu“.
Najviše stradaju nastavnici i drugovi iz razreda koji bolje govore nemački, navodi direktorka. Ostali su sputani u učenju: „Uvek je teško. Nažalost, ljudi se koncentrišu na slabije. Ali ako nemam dovoljno nastavnog osoblja, šta da radim?“
Izvor „heute.at“