Nedosledan sistem socijalne pomoći bio je jedno od najkontroverznijih pitanja u predizbornoj kampanji, a sada nova vlast želi da preduzme akciju protiv toga. To je planirano.
Najkasnije kada je „Heute” krajem jula 2024. izvestio o proširenoj sirijskoj porodici u Beču koja je primila 4.600 evra minimalnog obezbeđenja, socijalna pomoć je postala političko pitanje. Posebno je grad Beč morao da trpi kritike zbog svojih visokih isplata.
Nedosledan sistem austrijske socijalne pomoći jedna je od prvih oblasti kojima se novopečena vlada želi pozabaviti. Prvi korak ka standardizaciji već bi mogao biti napravljen na sastanku Vijeća ministara u srijedu.
Vlada planira novu socijalnu pomoć
Kao što pokazuje vladin program, ÖVP, SPÖ i NEOS žele jedinstvenu dnevnu stopu socijalne pomoći – ali bez određenog iznosa. AMS – a ne više savezne države – biće odgovoran za obradu (plaćanje, plasman, blokiranje), dok će finansijska odgovornost ostati na državama, što su razlozi zbog kojih je planirana standardizacija u prošlosti uvek propala.
Vlada takođe želi standardizaciju za one koji imaju pravo na supsidijarnu zaštitu, ne bi trebalo da bude socijalne pomoći, ne bi trebalo da bude dopuna tokom „faze integracije“.
Grad Beč pozdravlja standardizaciju
Bečki savetnik za socijalna pitanja Peter Haker (SPÖ) pozdravlja ideju o jedinstvenoj socijalnoj pomoći. Istovremeno je za Ö1 naglasio: „Ako želite standardizaciju širom Austrije, onda će svi morati da se presele. I mi smo spremni da se preselimo; na kraju krajeva, pitanje je da li se može postići zajednički koncept za borbu protiv siromaštva.“ Međutim, to ne znači da je za rezove. Haker bi mogao da zamisli alternativne modele za borbu protiv siromaštva, kao što je osnovni dečiji dodatak.
Veliki potencijal za sukob
Budući da je Beč i dalje skeptičan u pogledu smanjenja socijalne pomoći, standardizacija bi mogla biti teška. Ostale savezne države ne žele da povećavaju svoje stope jer to vide kao podsticaj za imigraciju. Stoga se trenutno ne nazire brzo rešenje, sumnjaju posmatrači, pogotovo što postoji i zakonska zabrinutost oko planiranog perioda čekanja za tražioce azila do tri godine.
Izvor „heute.at“