Aktivna savezna vlada priprema automatski zaštitni štit protiv budućih energetskih kriza. Ako cene električne energije masovno porastu, cena za definisane osnovne potrebe domaćinstava ubuduće bi trebalo da se ograniči na 10 centi po kilovat-satu neto.
Za to neće biti potrebno podnositi zahteve, već bi rasterećenje trebalo da se primeni direktno na računu za struju. Paralelno s tim, vlada između 2027. i 2029. godine stavlja na raspolaganje ukupno 750 miliona evra za podršku energetski intenzivnim preduzećima.
Uslovi za aktiviranje mehanizma
Planirani zaštitni štit nije zamišljen kao trajna subvencija, već stupa na snagu tek od određenih cenovnih granica. Da li su uslovi ispunjeni, E-Control bi trebalo mesečno da proverava. Za aktiviranje moraju biti ispunjena dva kriterijuma istovremeno: veleprodajna cena mesečnih fjučersa mora u šestomesečnom proseku tri meseca zaredom biti iznad 165 evra po megavat-satu. Pored toga, radna cena glavnih proizvoda snabdevača strujom mora porasti na više od 16,5 centi po kilovat-satu neto. Mrežni troškovi i takse se pritom ne uzimaju u obzir.
Trenutno te prepreke nisu dostignute. Cena energije za domaćinstva trenutno iznosi oko 14 centi po kilovat-satu neto, dok je veleprodajna uporedna vrednost na oko 109 evra po megavat-satu.
Finansiranje i delovanje mehanizma
Ako dođe do krize, mehanizam ograničava cenu struje za definisane osnovne potrebe na 10 centi neto. Ako domaćinstva potroše više od predviđenog kontingenta, za taj deo važi redovna tržišna cena. Finansiranje bi trebalo da se obezbedi iz dodatnih prihoda uzrokovanih krizom u okviru postojećeg doprinosa za energetsku krizu Energiekrisenbeitrag Strom.
Koordinator vlade i državni sekretar Michaela Schmidt (SPÖ) ukazuje na to da se ograničenje finansira putem doprinosa proizvođača električne energije. Time bi trebalo da se osigura da povoljna domaća energija iz vode, vetra i sunca ide u korist građanima Austrije, a da se istovremeno pruži podrška industrijskim preduzećima.
Pored domaćinstava, u slučaju krize bi trebalo da budu rasterećeni i privredni subjekti, škole, bolnice i javne zgrade. Visinu odgovarajuće subvencije po kilovat-satu mesečno utvrđuju ministar privrede i energetike u dogovoru sa ministrom finansija. Nakon prestanka uslova, načelno je predviđen prelazni period od tri meseca. Produženja za po još tri meseca su moguća sve dok radna cena za domaćinstva ostane povišena.
750 miliona evra za privredu
Nezavisno od hitnog kriznog mehanizma, proširuje se podrška industriji. Od 2027. do 2029. godine za industrijsku cenu struje i prošireni zakon o obezbeđenju lokacije (SAG+) godišnje je na raspolaganju 250 miliona evra. Dok se preko dosadašnjeg zakona o kompenzaciji troškova struje (Stromkosten-Ausgleichsgesetz) podržava oko 60 posebno energetski intenzivnih preduzeća – na primer iz industrije čelika, aluminijuma, papira, celuloze i hemijske industrije – SAG+ bi od 2027. godine trebalo da proširi taj krug na oko 120 preduzeća. U kombinaciji sa novom industrijskom cenom struje trebalo bi da se obuhvati ukupno više od 500 preduzeća.
Ministar privrede Wolfgang Hattmannsdorfer (ÖVP) naglašava da se industrijskom strategijom daje kompas za veću konkurentnost. Nakon manje od jedne godine već je sprovedeno ili je u fazi realizacije više od 37 odsto od ukupno 117 mera.
Kriterijumi za subvencije i očuvanje radnih mesta
Nova industrijska cena struje, predviđena za period od 2027. do 2029. godine, namenjena je za oko 400 energetski intenzivnih preduzeća. Subvencioniše se najviše 50 odsto potrošnje električne energije u energetski intenzivnim procesima, pri čemu cena struje može biti smanjena na do 5 centi po kilovat-satu. Obuhvaćeni su sektori kao što su prehrambena, drvna, farmaceutska, industrija plastike, stakla, keramike, metalna i elektronska industrija, kao i proizvodnja poluprovodnika, baterija i đubriva.
Isplata je uslovljena određenim zahtevima: 50 odsto dobijenih sredstava mora se reinvestirati u energetsku efikasnost, klimatski prihvatljiviju proizvodnju ili elektrifikaciju. Pored toga, važi i pravilo „Made in Europe“. Za preduzeća koja dobijaju više od dva miliona evra subvencija godišnje važi i pravilo o očuvanju radnih mesta. Ona moraju načelno da zadrže 90 odsto broja zaposlenih u datoj godini kako bi im bio isplaćen pun iznos subvencije. U slučaju većeg smanjenja broja zaposlenih, subvencija se umanjuje, osim ako Privredna komora i sindikat ne potvrde ekonomsku opravdanost za veće smanjenje radne snage.
Državni sekretar Sepp Schellhorn (Neos) ističe da mere industrijske cene struje, garancije lokacije i sigurnosti planiranja do 2029. godine pružaju stabilnost, te da je smanjenje birokratije čvrsto ukorenjeno u radu vlade.
Izvor: „heute.at“