Visoka tenzija uoči predstavljanja novih cifara o budžetskom deficitu. Pregovarači na semaforu su na raskrsnici: rizikovati proceduru EU deficita ili ne?
Pravo stanje javnih finansija Austrije i koliko će buduća vlada morati da uštedi sada izlazi na videlo najnovijim podacima iz Brisela. EU će dostaviti podatke Beču 15. decembra – u ponedeljak ujutru predsednik Fiskalnog saveta Christoph Badelt će predstaviti „Izveštaj o javnim finansijama 2023-2028” i svoje preporuke.
Ovo će biti osnova na kojoj će ÖVP, SPÖ i Neos govoriti iskreno u narednim danima. Rupa u državnoj kasi nedavno je procenjena na između 15 i 23 milijarde evra. Narodna banka je tek u petak podigla uzbunu – budžetska rupa je bila veća nego što se očekivalo, sa deficitom od 3,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ove godine i čak 4,1 odsto u 2025.
Koalicioni kamen spoticanja
Koalicioni pregovarači su na raskrsnici. Pitanje budžeta i neophodnih mera štednje glavna je tačka sporenja semaforske koalicije.
A EU ima značajnu reč po pitanju štednje. Austrija je daleko od ispunjavanja pravila EU o dugu – briselske granice su deficit od 3,0 posto i odnos javnog duga od 60 posto BDP-a (mi smo na oko 80 posto).
Preti procedura deficita EU
Zato nam EU preti pokretanjem procedure o prekomernom deficitu. Ovo takođe izaziva žestok sukob među pregovaračima na semaforu. Dok ÖVP i Neos to žele da izbegnu po svaku cenu, SPÖ je za rizikovanje takvog postupka, jer bi to značajno smanjilo pritisak na vladu da uštedi novac.
Pozadina: Paradoksalno, smernice štednje koje je postavio Brisel manje su stroge u okviru procedure prekomernog deficita. To znači da bi postupkom nova vlada morala da napravi manje uštede i da bi imala više vremena za to, odnosno do sedam godina.
Toliko bi Austrija morala da štedi
Konkretno: bez procedure deficita, Austrija bi morala da uštedi oko 23 milijarde evra u naredne četiri godine, uz proceduru deficita, morala bi da uštedi oko 15 milijardi. Produženo na sedam godina, bilo bi oko 17 milijardi evra.
Austrija sada ima dve opcije oko kojih nema saglasnosti među pregovaračima o semaforu.
Prva opcija: Da bismo izbegli proceduru prekomernog deficita, moramo do sastanka ministara finansija EU 21. januara 2025. da dostavimo Briselu paket mera kojim ćemo deficit smanjiti ispod granice od tri odsto već 2025. godine. . Zapravo, Austrija je to trebalo da dostavi na jesen, ali je rok produžen s obzirom na pregovore Vlade koji su u toku.
Druga opcija: Austrija ništa ne isporučuje Briselu, onda EU odlučuje da li da nam nametne proceduru prekomernog deficita – što se smatra verovatnim.
SPÖ: „Poslužnosti u konsolidaciji“
SPO traži da Austrija svesno prihvati proceduru deficita. Andreas Schieder, vođa delegacije SPÖ u Evropskom parlamentu i kopregovarač koalicije, jasno je za to – tvrdeći da bi to „donelo značajno olakšanje u procesu konsolidacije“ i da bi buduća vlada tada imala više novca – još nekoliko milijardi – mogao da potroši.
Savezni direktor SPÖ Klaus Seltenheim objašnjava to ovako u video izjavi: „Ili ćemo nastaviti po starom prema motu: ‚Ne vidi ništa, ne čuje ništa, ne govori ništa.‘ Onda moramo da prikupimo 23 milijarde evra i to bi jednostavno izgladnjilo našu lepu zemlju ili možemo da dobijemo podršku od EU, jer onda moramo da prikupimo 15 milijardi evra.
Argument protiv procedure deficita je da bi ona mogla da naruši reputaciju Austrije na finansijskim tržištima, a samim tim i kao poslovne lokacije, objašnjava u intervju za „Heute” ekonomista Hano Lorenz iz think tanka Agenda Austria. I: „To ne rešava problem duga, samo ga odlaže“, kaže Lorenz.
ÖVP i Neos protiv
U svakom slučaju, ÖVP i Neos žele da izbegnu proceduru deficita. Moramo odmah početi sa drastičnim rezovima državne potrošnje i učiniti sve da zemlja ponovo postane privlačno mesto za poslovanje i stimuliše privredu. „Kada se pokrene ekonomski motor, prihodi će ponovo teći za saveznu vladu, države i opštine. Tada možemo ponovo dobro i solidno ulagati u socijalno osiguranje i buduće projekte“, rekao je predsednik Privredne komore i glavni pregovarač ÖVP-a Harald Mahrer u intervju za „Heute“.
Koji kurs zauzeti ka EU biće ključno pitanje u pregovorima o semaforu na izvršnom nivou sledeće nedelje.
Izvor „heute.at“