Nova digitalna valuta koju imamo na svojim mobilnim telefonima biće uvedena u zoni evra. Plus: Investicioni trendovi u narednih nekoliko godina.
Činjenica da će gotovine pre ili kasnije ponestati i da ćemo moći da plaćamo uz punu kontrolu samo plastičnom karticom ili elektronski ostaje uporni budući scenario. Ali: čak su i pioniri bez gotovine poput Švedske povukli lanac – rizik od izbijanja finansijskog haosa u slučaju nestanka struje je prevelik. I političari nas uveravaju da će gotovinsko plaćanje ostati.
Testovi, na primer sa bezgotovinskim supermarketima, takođe se vrše u Austriji. Stručnjaci sumnjaju da će to postati široko rasprostranjeno.
„Digitalni evro treba da dopuni gotovinu, a ne da je zameni“
Evropska centralna banka (ECB)
Digitalni evro treba da postane dodatno sredstvo plaćanja koje svi građani evrozone mogu koristiti kao gotovinu, samo virtuelno. Digitalni evro se suštinski razlikuje od kriptovalute po tome što ga izdaje EZB, dok Bitcoin & Co. nema ništa iza sebe što garantuje njegovu vrednost.
Besplatan broj
Sa digitalnim evrom, svako bi trebalo da bude u mogućnosti da plati u prodavnicama, onlajn trgovini ili u vladinim kancelarijama u evrozoni, na primer. I to je besplatno, prednost koja bi inače bila dostupna samo uz gotovinu. Nosili biste Digi-Euro sa sobom u elektronskom novčaniku na svom mobilnom telefonu.
Dobit čiste savesti
Kada je reč o investicijama, banke primećuju sve veći trend ka održivim proizvodima. To znači: Sve više kupaca želi da kombinuje profit sa savešću, u vidu investicija koje se ulivaju u ekološke ili društvene projekte. S obzirom na uspone i padove kamatnih stopa koji se očekuju u narednih nekoliko godina, industrija očekuje da će se više novca polako slivati u hartije od vrednosti nego na štedne račune.
Šta treba da se promeni na berzi
Da bismo se udaljili od nafte i gasa i uspeli da pređemo na obnovljivu energiju, potrebno je mnogo novca – oko 500 milijardi evra godišnje u Evropi, procenjuju stručnjaci. Ko ovo treba da finansira? „To funkcioniše samo ako kompanije dobiju više kapitala na berzi“, kaže Monika Rosen, finansijski ekspert i potpredsednica Austrijsko-američkog društva. Privatni novac koji miruje na štednim računima trebalo bi sve više da se kanališe u privredu – što bi takođe moglo doneti veće prinose investitorima. „Moramo da se suprotstavimo demonizaciji berze“, kaže Rosen.
„EU treba nova super razmena“
Monika Rosen
Finansijski stručnjak
Ako Evropa ne želi da potpuno izgubi kontakt sa SAD i Kinom, EU mora da udruži svoje kolektivne snage, poziva se ekspert na izjave bivšeg italijanskog premijera Enrika Lete. Ovo važi i za tržište kapitala. EU treba nova super razmena. Generalno, moraćemo da se pripremimo za veću moć EU kada je u pitanju novac. Govori se, na primer, o štednoj i investicionoj uniji (Brisel već želi da preusmeri delove austrijskog osiguranja depozita u fond EU).
Izvor „heute.at“