Domaća politika još jednom izaziva diskusiju, jer je Savezna vlada pod kancelarom Karlom Nehamerom (ÖVP) u petak poslala na razmatranje osetljiv paket reforme penzionog sistema.
Dok šefovi poslaničkih klubova August Wöginger (ÖVP) i Yannick Shetty (Neos) govore o „najvećoj penzionoj reformi u poslednjih 20 godina“ i naglašavaju neophodnost prilagođavanja, na prezentacionom terminu je nedostajao važan glas: onaj nadležne ministarke SPÖ Korinne Schumann. Ovo već nagoveštava da bi put do konsenzusa u ovoj osetljivoj materiji mogao biti trnovit.
Preteće povećanje starosne granice za penziju
Trenutno Vlada doduše još ne želi direktno da dira zakonsku starosnu granicu za penziju. Ali iza kulisa se sprema nešto što bi mnoge Austrijanke i Austrijance moglo da zabrine. Ukoliko planirana pooštravanja ne donesu očekivane uštede, mogao bi da stupi na snagu takozvani „mehanizam održivosti“. Ovaj mehanizam, utvrđen u vladinom programu, primorao bi sledeću Saveznu vladu na delovanje – a povećanje zakonske starosne granice za penziju bi bila jedna od verovatnih posledica. Konkretno, navodi se da će od 2035. godine, u slučaju odstupanja od budžetske putanje za izdatke za penzije, neophodne godine osiguranja za „Korridorpension“ (prevremenu penziju sa starosnom granicom) biti povećavane u polugodišnjim koracima. Ako to ne bude dovoljno, mogle bi se preduzeti i druge mere, kao što su promene starosne granice za penzionisanje, usklađivanje penzija ili stope doprinosa.
Međutim, važno je naglasiti da ÖVP, SPÖ i Neos ne mogu samostalno da odlučuju o tako dalekosežnim odlukama. Za takav „mehanizam održivosti“ bio bi potreban zakon u rangu ustavnog zakona, koji se može izglasati samo dvotrećinskom većinom u Parlamentu. Saglasnost Zelenih ili FPÖ sa takvim predlogom je trenutno sve samo ne sigurna.
Prvi koraci: U fokusu je stvarna starosna granica za penziju
Još pre nego što „mehanizam održivosti“ uopšte stupi na snagu, Savezna vlada je već preduzela prve konkretne mere. Cilj je da se stvarna starosna granica za penziju – dakle, starost u kojoj ljudi zaista odlaze u penziju – približi zakonskoj starosnoj granici za penziju.
Konkretno, to za takozvanu „Korridorpension“ znači postepeno povećanje starosne granice sa sadašnjih 62 na 63 godine. Istovremeno, trebalo bi da se poveća i neophodan broj godina osiguranja sa 40 na 42 godine, pri čemu bi se ovo povećanje od 1. januara 2026. godine odvijalo u malim koracima od dva meseca po kvartalu. Ukratko: Ko je želeo ranije da ide u „Korridorpension“, moraće ubuduće duže da radi. Izuzeci bi trebalo da postoje samo za teške fizičke radnike („Schwerarbeiter“).
Promene se odnose i na alikvotiranje povećanja penzija. Ubuduće bi svi novi penzioneri trebalo da dobijaju generalno 50 odsto povećanja, bez obzira na to u kom mesecu godine stupaju u penziju. Do sada su ovde postojala različita pravila.
Novi model delimične penzije
Novina u paketu reformi je model delimične penzije („Teilpension“). Ovo bi trebalo da omogući zaposlenima nakon 42 godine osiguranja da smanje svoje radno vreme i istovremeno već primaju deo svoje penzije. Vlada se nada da će ovo podstaći ljude da duže ostanu u svetu rada. Model bi trebalo da bude spreman za donošenje odluke na leto.
Primer proračuna Vlade ilustruje ideju: Zaposleni sa bruto platom od 4.000 evra, koji sa 63 godine koristi 50-procentni Teilpension, na kraju bi imao više novca na raspolaganju (kombinacija plate za pola radnog vremena i Teilpension). Neto bi iznosio 2.475 evra mesečno. Sa punim radnim vremenom bi iznosio 2.712 evra neto. Ako bi otišao direktno u punu penziju, primao bi samo 1.283 evra neto mesečno. Sa modelom delimične penzije, kasnije, u redovnoj starosnoj granici za penziju od 65 godina, primao bi punu penziju u iznosu od 2.783 evra neto.
Zašto su ove reforme neophodne
Razlozi za planirane rezove su višestruki. S jedne strane, država je pod pritiskom da štedi u budžetu. Mnogo ozbiljniji je, međutim, demografski razvoj. Trenutno na 2,5 miliona penzionera u Austriji dolazi sve manje mladih ljudi koji bi trebalo da finansiraju te penzije. Prognoze pokazuju da će se broj penzionera do 2045. godine povećati na 3,25 miliona. Država ovde mora masovno da interveniše, jer trenutno se godišnje oko 30 milijardi evra sliva u penzije – novac koji nedostaje za druge važne investicije.
Kritike već stižu
Predstavljene mere su već u petak naišle na oštre kritike. Penzionersko udruženje („Pensionistenverband“) je, između ostalog, upozorilo na „ugrožavanje egzistencije“ i „napad na solidarno društvo“. Šef FPÖ Herbert Kickl je čak govorio o „bednom izdajstvu penzionera“ i naglasio da dug radni vek mora da podrazumeva pravo na penziju od koje se može dobro živeti.
Ministar privrede Wolfgang Hattmannsdorfer (ÖVP) je, s druge strane, branio planove Vlade i demografske promene nazvao „ključnim pitanjem za naše blagostanje“. On je argumentovao da će mere poslati jasan signal i ponuditi nove šanse za rad u starosti. „Moramo da povećamo stvarnu starosnu granicu za penziju. Sve ostalo bi bilo neiskreno prema budućim generacijama i opasnost za naše blagostanje. Ako sada preduzete mere ne budu dovoljne, moraće da uslede dalje reforme“, zaključio je Hattmannsdorfer.
Promena paradigme u penzionoj politici?
Planovi koje je predstavila Vlada ukazuju na moguću promenu paradigme u austrijskoj penzionoj politici. Fokus je jasno na produženju aktivnog radnog veka i prilagođavanju sistema demografskoj realnosti. Dok Vlada naglašava neophodnost ovih koraka, kritičari upozoravaju na negativne posledice po kvalitet života starijih ljudi. Predstojeća faza razmatranja će pokazati koje će se konkretne promene na kraju zaista sprovesti i kako će različite političke struje reagovati na ove planove. Jedno je sigurno: diskusija o budućnosti penzija u Austriji je u punom jeku i još će nas dugo zaokupljati.
Izvor „AustraAktuell.at“