Infrastruktura u Austriji je prvoklasna: od alpskih železnica do bečkih klinika, sve se finansira zajedničkim sredstvima.
Međutim, dok radnici i lokalna preduzeća daju svoj doprinos, multinacionalni koncerni koriste sistem bez plaćanja računa. Goli brojevi za 2025. godinu su alarmantni.
Gorka bilans prebacivanja dobiti
Skoro svaki deseti evro poreza na dobit preduzeća nikada ne stigne do poreske uprave u Österreich. Umesto toga, novac završava u džepovima imućnih vlasnika i akcionara. Za Österreich to u 2025. godini znači masovni gubitak: čak 1,3 milijarde evra poreza na dobit (Körperschaftsteuer) prolazi pored državne kase. Da bi se slika pojasnila: tek od 5. februara veliki koncerni matematički počinju da zaista uplaćuju porez na dobit u Österreich. Vreme pre toga je za njih praktično neoporezovano.
Poštanski sandučići umesto poslovnih sedišta
Metode su koliko poznate, toliko i perfidne. Patenti, prava na brendove ili licence veštački se premeštaju u zemlje sa niskim poreskim stopama. U zvaničnim sedištima firmi u tim poreskim oazama često se ne može naći ni jedna mašina, niti jedan zaposleni – samo poštanski sandučić. Vojska specijalizovanih advokata organizuje ovu „nameštenu igru“ za stotine preduzeća istovremeno. Dok lokalni pekar ili instalater mora da oporezuje svaki cent, ovaj luksuz izbegavanja poreza otvoren je samo globalnim igračima.
Evropske poreske močvare odmah ispred vrata
Ne mora se putovati na Karibe da bi se pronašle poreske oaze. Dovoljna je obična vožnja vozom unutar EU. Preko milijardu evra dobiti ostvarene u Österreich otišlo je prošle godine u druge države članice EU. Omiljene destinacije koncerna su pritom Irland, Schweiz i države Benelux-a. Ovde se dobit oporezuje pod uslovima o kojima domaća srednja preduzeća mogu samo da sanjaju.
Poljuljanost globalnog minimalnog poreza
Zapravo je globalni minimalni porez od 15 procenata, koji su dogovorile države OECD, trebalo da stane na put ovakvom ponašanju. Österreich je ovu regulativu doneo krajem 2023. godine i od 2024. je postepeno primenjuje. Ipak, uspeh je upitan. Poreska stopa je niska, a rupa u zakonu ima na pretek. Težak udarac usledio je kroz američku politiku: Donald Trump je odmah prvog radnog dana otkazao podršku USA ovom sporazumu. Od ove godine su firme iz USA faktički izuzete iz globalnog minimalnog oporezivanja – što je „odrešena ruka“ za tehnološke gigante da i dalje jedva plaćaju porez u Evropi.
Zahtev za doslednom poreskom pravdom
U vremenima kada se diskutuje o paketima štednje i smanjenju javnih usluga, poresko favorizovanje velikih koncerna deluje kao uvreda. Eksperti sada zahtevaju promenu razmišljanja. Smanjenje poreza na dobit (Körperschaftsteuer) sa 25 na 23 procenta sve se više kritikuje kao nepotreban poklon. Cilj mora biti jasan: ko u Österreich ostvaruje dobit, mora je ovde i pošteno oporezovati, bez izuzetaka. Borba za pravedan poreski sistem je tek počela.
Sistematsko izbegavanje poreza od strane multinacionalnih koncerna godišnje oduzima državi Österreich milijarde koje nedostaju za obrazovanje, zdravstvo i infrastrukturu. Uprkos međunarodnim naporima poput minimalnog poreza od 15 procenata, politički soliranja i kompleksne zakonske rupe sprečavaju pravu pravičnost. Povratak na više poreske stope za profitabilna velika preduzeća i kraj izuzetaka su neizbežni kako bi se očuvala socijalna ravnoteža.
Izvor „momentum institut“
Ista pravila za sve umesto profita bez poreza.