Iako se mnogi bore da poklone poverenje svojim bližnjima, ovo bi mogao biti ključ srećnog i ispunjenog života.
Svaki čovek je jedinstven i ima svoje mane: Dok neki brzo sklapaju nova prijateljstva, drugi teško ostvaruju ličnu komunikaciju sa novim ljudima. Zbog negativnih iskustava, poput prekinutih prijateljstava ili izneverenog poverenja, neki nauče da ne veruju svom okruženju. Ali, rezultati nove studije Univerziteta u Utrechtu, objavljene u stručnom časopisu „Psychological Bulletin“, sada pokazuju da, između ostalog, upravo ovaj faktor može biti presudan za bezbrižan i srećan život.
Pozadina studije
Da bi se bolje razumela veza između faktora „poverenja“ i „blagostanja“, holandski istraživački tim analizirao je prethodne studije koje su obuhvatile ukupno više od 2,5 miliona ispitanika. Učesnici starijih studija bili su ljudi iz celog sveta, starosti između 6 i 84 godine u vreme istraživanja. Ukupna studija je ispitivala tri tipa „poverenja“ na individualnom nivou, koja su uključivala ne samo međuljudsko, institucionalno i opšte poverenje, već i niz pokazatelja koji su uticali na blagostanje.
Marlies Maes, koautorka studije, objasnila je da je studija obuhvatila emocionalna iskustva poput „sreće“, „tuge“, „zabrinutosti“ ili „depresije“. Takođe je ispitana reflektivna procena ispitanika o zadovoljstvu svojim životom.
Kako poverenje utiče na blagostanje
Istraživači su otkrili da osobe koje generalno veruju imaju viši nivo „ličnog blagostanja“. Ova vrsta blagostanja može biti presudna za kvalitet života, zdravlje i dugovečnost. Osim toga, istraženo je da faktori poput „blagostanja“ i „poverenja“ mogu dugoročno međusobno da se pojačavaju. Tim istraživača je takođe otkrio da se osobe koje više veruju osećaju srećnije i zadovoljnije od osoba koje ne veruju lako.
Poverenje može igrati ključnu ulogu u tome koliko se ljudi, posebno deca, adolescenti i starije osobe, osećaju srećno i zadovoljno, kaže Catrin Finkenauer, profesorka na Univerzitetu u Utrechtu i koautorka studije. Profesorka takođe naglašava da blagostanje osobe ne zavisi samo od toga da li veruje drugim ljudima, već i celokupnom društvu ili drugim institucijama.
Za razliku od drugih tipova „blagostanja“, prema Finkenauer, „lično blagostanje“ treba posmatrati drugačije: Ono se fokusira na to kako osobe doživljavaju sopstveni život. Pritom se ne uzimaju u obzir faktori poput fizičkog zdravlja, bogatstva ili obrazovanja.
Zato je poverenje važno
Prema profesorki holandskog univerziteta, faktor „poverenja“ deluje kao lepak koji može snažno vezati odnose, zajednice i društva. Prethodne studije pokazuju da su podržavajući i zdravi odnosi ključ za dobro blagostanje, a poverenje igra centralnu ulogu u izgradnji i održavanju tih veza.
Osim toga, „subjektivno blagostanje“ je pokazatelj kvaliteta života i prediktor kako zdravlja, tako i dugovečnosti, kažu naučnici.
Poverenje čini život boljim
Studija Univerziteta u Utrechtu pruža uverljive dokaze da poverenje ne samo da vodi srećnijem životu, već i pozitivno utiče na naš opšti kvalitet života i možda čak i na naš životni vek. To je moćan faktor koji nas povezuje sa drugima i čini temelj ispunjenog postojanja.
Izvor „heute.at“
Poverenje: Ključ za duži i srećniji život!