Zahtevi za azil u Austriji i dalje opadaju, a broj privođenja ilegalnih ljudi takođe je naglo opao. Krijumčari sve više izbegavaju državu.
U martu 2024. u Austriji je podneto ukupno 2.452 zahteva za azil. U odnosu na mart 2023. smanjenje je skoro 800 prijava ili 24 odsto.
Pad se takođe može videti kada se uporede prvi kvartali 2023/2024. Dok je u Austriji od januara do marta 2023. prebrojano 10.218 zahteva za azil, od januara do marta ove godine bilo je 6.922 zahteva za azil. To znači smanjenje od 3.296 zahteva za azil, ili oko 32 odsto.
Istovremeno, Savezna kancelarija za imigraciju i azil donela je negativne odluke ili obustavila 10.765 slučajeva. Austriju je tokom procesa već napustilo 949 ljudi, a deportovano je 3.149 osoba.
Najviše zahteva iz Sirije
1.176 zahteva za azil u martu stiglo je od žena, a 1.276 od muškaraca. Najjača nacija među kandidatima u Austriji je i dalje Sirija.
U Evropi je do kraja marta bilo 256.725 zahteva za azil, skoro isti broj kao i prethodne godine. Međutim, prijave su naglo porasle u Grčkoj (66 odsto) i Italiji (38 odsto). Ekstrapolirano na stanovništvo, Austrija je na šestom mestu u statistici širom Evrope.
Ukupno je u martu bilo 10.765 negativnih odluka, a azil ili supsidijarna zaštita je odobrena u 7.121 slučaju. Skoro 30 odsto zahteva za azil za Sirijce je odbijeno, a za Avganistance 39 odsto. Podnosioci zahteva iz Maroka (0,3 odsto), Gruzije (1,2 odsto) i Indije (0 odsto) praktično nisu imali šanse za azil u februaru.
Ovde, Savezna kancelarija za imigraciju i azil nastavlja da se oslanja na brze i hitne procedure. Do kraja marta 2024. doneto je 513 negativnih odluka u roku od 28 dana ili 72 sata.
3.149 deportacija
Od 3.149 deportacija koje je sproveo BFA, 1.427 odlazaka je izvršeno nezavisno, a 1.722 (plus 293 u odnosu na kvartal 1/2023) je bilo prisilno. U slučaju deportacije, 39% ljudi ima krivične presude. Na primer, do kraja marta 100 ljudi je vraćeno u Bugarsku preko transfera iz Dablina, uključujući 78 sirijskih i 14 avganistanskih državljana.
Izvor „heute.at“