Porodično okupljanje izbeglica sve je veći teret u Beču. Iz tog razloga, savezna prestonica želi da pooštri svoju strategiju azila.
Debata o azilu u zemlji ponovo uzima maha. Šef AMS-a Johannes Kopf je tokom vikenda pozvao na uslov boravka, prema kojem je za minimalnu bezbednost odgovorna samo savezna država u kojoj je lice kome je potrebna zaštita boravilo tokom postupka azila.
Beč teško opterećen
Ovo bi posebno rasteretilo grad Beč, gde statistika pokazuje da živi tri četvrtine svih onih kojima je priznato pravo na azil i zaštitu. Konkretno, spajanje porodica izbeglica postaje sve veći problem – deca do sedam godina trenutno čine najveću grupu tražilaca azila.
17.800 „izvanrednih učenika“
U prvom kvartalu skoro trećina zahteva za azil stigla je od dece do sedam godina. Oko 53 odsto podnosioca zahteva nije starije od 18 godina. To dovodi do problema, posebno u školama, zbog nedostatka mesta. Gradski većnik za obrazovanje Christoph Wiederker (NEOS) požalio se da oko 17.800 učenika – takozvanih „izuzetnih učenika“ – ne može da prati školske časove. Prema Wiederkehr-u, deca koja sada dolaze u Beč ne samo da slabo poznaju nemački, već i uglavnom slabo se školuju.
Kako je za „Krone” izračunao stručnjak iz MUP-a, jedan imigrant bi privukao još trojicu. Supružnici priznatih tražilaca azila i njihova maloletna deca posebno imaju koristi od spajanja porodice. Od 7.000 novih zahteva za azil 2024. godine, 4.335 je bilo iz Sirije – oni čine najveću grupu tražilaca azila. Samo 30 odsto njihovih zahteva za azil je odbijeno. Ispred Austrije je 2023. godine bio samo Kipar po opterećenju po glavi stanovnika (651 zahtev za azil na 100.000 stanovnika).
Prva savezna država preti da uvede gornju granicu za azil
„Ne vodi nas nikuda“
Sada je i veliki deo bečke SPÖ prepoznao problem. Bečka vladina koalicija SP-NEOS podnela je u ponedeljak rezoluciju u kojoj savezna vlada zahteva uslov boravka za priznate izbeglice. Neradna lica koja su završila postupak azila trebalo bi da žive tri godine u saveznoj državi u kojoj im je postupak završen.
Bečki gradski većnik Peter Hacker (SPÖ) malo misli o predlogu šefa AMS-a: „Ne trebaju nam nikakve bespomoćne sugestije sa savezne strane“, rekao je on u intervju za APA da bi dao savete državama Učinite to sami putem sporazuma 15a. Propisi su „lepi, ali nas ne dovode dalje“, rekao je crveni političar na inicijativi predsednika. Umesto toga, pozvao je na veću podršku savezne vlade relevantni ministri samo sede“, rekao je on.
Rauch odbija uslov boravka
Vlada je u početku držala nizak profil u debati, samo je ministar za socijalna pitanja Johannes Rauch rekao za„Presse“: „Odbacujemo de fakto uslov boravka u socijalnoj pomoći Beč je „jedna od retkih saveznih država koja nije sprovela deo pogoršanja socijalne zaštite o kojem je odlučila crno-plava savezna vlada“, rekao je Rauch.
Raab sa rečju o migraciji
U utorak, ministarka porodice i integracije Susanne Raab (ÖVP) govorila je u Ö1-Morgenjournal. Prema njenom mišljenju, nivo socijalnih davanja u Beču je odlučujući faktor za sekundarnu migraciju. „Beč nije primenio Osnovni zakon o socijalnoj zaštiti kao druge savezne države. Zato oni koji imaju pravo na zaštitu dobijaju 730 evra socijalne pomoći više. To je naravno relevantan faktor“, naglasila je Raab.
„Niko ne razume!“ Ministarka sa migracijskom moći reč
Ministarka je odbacila ideju o uslovu boravka u Beču: „Za mene ovo nekako promaši poentu zaista važne debate. Ne radi se o nasilnom integraciji izbeglica u određenu saveznu državu. Umesto toga, moramo sebi da postavimo pitanje: „Kako da obezbedimo da migranti dobiju posao što je pre moguće?“
Izvor „heute.at“