Austrijska mreža benzinskih stanica nalazi se na prekretnici. Dok cene na samim aparatima izazivaju bes kod vozača, iza kulisa raste strah od zatvaranja objekata.
Planirano ograničenje marži od strane savezne vlade izaziva oštre kritike u branši. Stručnjaci upozoravaju da ova intervencija u slobodno tržište neće spustiti cene, već će ugroziti snabdevanje širom Austrije.
Teška situacija zakupaca
Veliki deo domaće mreže čine takozvane pächtertankstellen (zakupci). Oni funkcionišu kao partneri velikih naftnih kompanija i nemaju nikakav uticaj na formiranje cena. Prema aktuelnim podacima Wirtschaftskammer Österreich (WKO), ovim operaterima ostaje provizija od svega 1 do 1,5 centi po prodatom litru goriva. Pošto je ova provizija fiksna, zakupci nemaju koristi od visokih cena goriva – naprotiv. Rebecca Kirchbaumer, obfrau des Fachverbandes in der Wirtschaftskammer Österreich, naglašava da rastuće cene dvostruko opterećuju vlasnike pumpi.
Zamka troškova kartičnog plaćanja
Dok prihodi po litru stagniraju, sporedni troškovi bukvalno eksplodiraju. Posebno veliki pritisak prave naknade za plaćanje karticama koje zavise od ukupnog prometa, zatim premije osiguranja i razni poslovni nameti. Kako raste krajnja cena na aparatu, povećavaju se i procentualni troškovi transakcija koje naplaćuju banke, dok zarada samog radnika na pumpi ostaje identična. Kirchbaumer oštro upozorava da bi dodatno ograničenje marži moglo gurnuti ionako tešku finansijsku situaciju mnogih preduzeća u provaliju.
Pritisak na privatne vlasnike pumpi
Ništa bolje nije ni vlasnicima privatnih pumpi (eigentümertankstellen). Iako oni teoretski mogu sami da određuju cene, kao mala, regionalno ukorenjena preduzeća, nalaze se pod ogromnim pritiskom. Bez podrške međunarodnih koncerna, oni moraju sami da se nose sa rastućim troškovima energije, većim platama za osoblje i strogim ugovorima o nabavci. Prostor za korigovanje cena je minimalan, jer konkurencija u ruralnim područjima jedva ostavlja mesta za manevar. Za mnoge od ovih porodičnih firmi sada je u pitanju goli opstanak.
Zahtev za poresko rasterećenje
Predstavnici ove grane industrije ne vide rešenje u državnim zabranama, već u smanjenju fiksnih troškova. Planirana mera vlade, prema rečima koje navodi Kirchbaumer, nije ni precizna ni efikasna. Umesto toga, strukovno udruženje zahteva masovno smanjenje poreza i troškova za CO2. Samo kroz privremeno smanjenje mineralölsteuer (poreza na naftne derivate) država može stvarno pomoći građanima, a da pritom ne žrtvuje ekonomsku stabilnost pumpi i sigurnost snabdevanja u zemlji.
Debata o ograničenju marži potpuno ignoriše realnost u kojoj žive operateri benzinskih stanica. Sa zaradom koja nekada iznosi samo jedan cent po litru, sve rezerve su potrošene. Državno mešanje u profitne marže moglo bi dovesti do masovnog gašenja pumpi, naročito u ruralnim delovima Austrije. Pravo rasterećenje za potrošače i preduzeća izvodljivo je samo kroz prilagođavanje državnog udela u ceni goriva.
Izvor „heute.at“
AustriaAktuell – Regionalno povezani i uvek na izvoru ekonomskih vesti.