74% Sirijaca i 71% Somalijaca u Beču prima minimalne prihode. Ministarka Raab sada poziva na period čekanja od 5 godina za punu socijalnu pomoć.
Ministarka za integraciju Susanne Raab (ÖVP) predstavila je u ponedeljak aktuelni izveštaj o integraciji, koji daje pregled cifara imigracije i status kvo integracije u Austriji.
Shodno tome, oko 195.000 ljudi doselilo se u Austriju iz inostranstva 2023. godine, dok je oko 128.300 napustilo Austriju. Ovo je značajno smanjenje bilansa od 51% u odnosu na prethodnu godinu.
Na 59.200, broj zahteva za azil je značajno opao u odnosu na prethodnu godinu (112.300). Međutim, otprilike 17.300 ljudi kojima je odobren azil u Austriji 2023. predstavlja povećanje od 26% u odnosu na 2022. godinu i najveća je cifra od 2017. godine.
40% kaže: Integracija ne funkcioniše
Izazovi su sve veći – a raspoloženje među stanovništvom u pogledu zajedničkog života sa imigrantima se pogoršava. Prema aktuelnom izveštaju o integraciji, 40,2% populacije rođene u Austriji ocenjuje koegzistenciju kao „prilično loš” ili „veoma loš”. U poređenju sa prethodnim godinama, ima znatno više kritičnih glasova (2022: 25,1%; 2023: 34%).
23,2% onih rođenih u Austriji ocenilo je život sa migrantima kao „veoma dobar” ili „prilično dobar”. Oni koji imaju česte kontakte sa imigrantima imaju tendenciju da svoju interakciju ocenjuju bolje od onih koji imaju kontakt ređe ili nikad.
Obrazovanje i vrednosti koje imigranti nose sa sobom takođe su od suštinskog značaja za uspešnu integraciju. Na primer, oko 65% onih kojima je priznat azil i supsidijarnu zaštitu 2023. godine imalo je problema sa čitanjem i pisanjem – što veoma otežava integraciju.
„Potrebna nam je imigracija na tržište rada, a ne u društveni sistem“
Susanne Raab
Ministar za integracije (ÖVP)
U Beču dobijate 730 evra više
Drugi faktor je to što je većina izbeglica u metropolitanskim područjima, posebno u Beču. To je u suštini zbog većeg nivoa date socijalne pomoći: Beč dobrovoljno plaća onima koji imaju pravo na supsidijarnu zaštitu 730 evra više nego druge savezne države.
Naime, 62% onih koji su primali socijalnu pomoć u Beču u prethodnoj godini bili su strani državljani, od čega 44% onih koji imaju pravo na azil i supsidijarnu zaštitu. I: U Beču je 74% Sirijaca primalo minimalne prihode, a slede Somalci (71%) i Avganistanci (54%) – udeo među Austrijancima je bio 4%.
„Potreban nam je pravi oblik imigracije, a to je useljavanje na tržište rada, a ne u socijalni sistem Da bismo to postigli, moramo uvesti period čekanja od pet godina do dobijanja pune socijalne pomoći“, zahteva ministar Raab. : „To stvara podsticaje za ulazak na tržište rada.“
Potrebni su jedinstveni propisi širom zemlje
Osim toga, Zakon o osnovnoj socijalnoj pomoći, koji predviđa jedinstvene državne minimalne standarde u pogledu visine davanja, konačno moraju da implementiraju sve savezne države, naglašava dalje ministar. Raab: „Grad Beč je do sada isplatio znatno više novca onima koji imaju pravo na supsidijarnu zaštitu nego druge savezne države, što predstavlja faktor privlačenja.
Izvor „heute.at“