Stvari će postati konkretnije tokom pregovora o koaliciji. Raditi duže bi trebalo da se isplati. ÖVP -Mahrer poziva na paušalni porez od 20% na dodatni prihod u penziji.
Ove nedelje, pregovori o plavo-crnoj koaliciji ulaze u suštinu. O sadržaju mogućeg zajedničkog vladinog programa sada se pregovara u 13 tematskih podgrupa od najviše deset ljudi.
Počelo je u ponedeljak sa četiri grupe, uključujući oblasti infrastrukture i transporta i unutrašnje bezbednosti i integracije. U utorak će se pregovarati o temama kao što su Poljoprivreda i životna sredina i Mladi, porodica i žene.
Prema saznanjima „Heute”, u četvrtak će se prvi put na dnevnom redu naći tema poreza i finansija. Pregovarači ovde su bivši državni sekretar Hubert Fuchs za FPÖ i predsednik Privredne komore Harald Mahrer za ÖVP. Tim ÖVP -a za ovu oblast takođe uključuje Clemensa Nidrista, bivšeg šefa kabineta bivših ministara finansija Blumela i Brunnera.
Mahrer će u pregovorima staviti na sto novi zahtev. On se zalaže za uvođenje paušalnog poreza od 20 odsto na dodatna primanja u penziji i na prekovremeni rad, kako je najavio u „Kroni”.
„paušalni porez na učinak“
Pozadina je da bi ljudima trebalo dati podsticaj da nastave da rade nakon zakonske starosne granice za penzionisanje, a da porezi ne pojedu sve što zarade. Tako, na primer, ako bi neko zarađivao 1.000 evra mesečno uz penziju, ostalo bi mu 800 evra sa paušalnom stopom od 20 odsto. Doprinosi za socijalno osiguranje se ne bi odbijali, a ne bi pretilo ni dodatnim uplatama poreza na kraju godine.
Takav „paušalni porez na učinak“, kako Maher takođe naziva predloženu paušalnu stopu poreza, pomogao bi da se dobrovoljni duži rad isplati – jednostavnim zadržavanjem više dodatnog prihoda na računu.
Više neto od bruto
Aplauz za predlog paušalnog poreza odmah je stigao od predsednice Udruženja starijih građana Ingrid Korosec. Ona je kopregovarač ÖVP-a o penzijama, zdravstvu i socijalnim pitanjima i dugo se zalaže da se dobrovoljni rad u penziji učini privlačnijim kako bi penzioneri imali veći neto prihod od svojih bruto prihoda – ukidanjem penzijskih doprinosa i smanjenjem poreza. . „Pored ukidanja penzijskih doprinosa, paušalni porez na dobrovoljni rad u penziji doveo bi do finansijskog i birokratskog rasterećenja“, rekla je Korosec u saopštenju za javnost u ponedeljak.
Pozadina Mahrerovog predloga je, ne manje važno, ogroman nedostatak kvalifikovanih radnika u Austriji, koji će biti pogoršan demografskim razvojem. U narednih nekoliko godina u penziju će otići ukupno više od pola miliona ljudi iz bejbi bum generacije. Ali dolazi mnogo manje mladih.
Mera protiv nedostatka osoblja
Primer iz industrije vozača kamiona i autobusa: „Nedostatak vozača od kojeg već pati cela transportna industrija će postati još akutniji 2030-ih. Jer znamo da će u narednih deset do dvanaest godina do 25 odsto naših zaposlenih zaposleni će otići – dok će se pridružiti samo pet do šest odsto“, kaže Aleksandar Klacka, predsednik Saveznog odeljenja za transport i saobraćaj Savezne privredne komore Austrije.
Paušalni porez zasnovan na učinku na koji je pozvao šef WKO Mahrer mogao bi dati važan doprinos borbi protiv nedostatka osoblja, kaže Klacka.
Roman Hebenstreit, predsednik Sindikata transporta vida, nije za ovo: „Zapošljavanje penzionera i mladih ljudi kao vozača kamiona neće rešiti kadrovske potrebe. Naprotiv, plata mora biti bolja, a uslovi rada moraju biti pogodniji za porodicu“, zahteva Hebenstreit.
Mere za duže zadržavanje ljudi na poslu će verovatno biti zabrinutost i za FPÖ. Ostaje da se vidi u čemu se plava i crna mogu složiti.
Redosled
Sve je na kraju pitanje finansiranja. Podrazumeva se da budžetska grupa podržava tematske pregovaračke grupe kada je to potrebno – kada je u pitanju evaluacija planiranih mera u smislu troškova ili potencijala uštede.
Prema saznanjima „Heute”, najmanje svih 13 tematskih grupa trebalo je jednom da se sastane do petka. Sveobuhvatna upravljačka grupa, koja takođe uključuje partijske lidere Herberta Kickla (FPÖ) i Christiana Stockera (ÖVP), sastaje se kada negde postoji problem.
Ne postoji vremensko ograničenje kada bi sporazum trebalo da bude postignut. Međutim, obe stranke očekuju da će biti potrebno nekoliko kola u svih 13 grupa.
Izvor“heute.at“