Austrijski zdravstveni sistem suočava se sa istorijskim finansijskim izazovom.
Novi podaci institucije Statistik Austria potvrđuju da su izdaci za medicinsku negu i zdravstvena dobra u 2025. godini dostigli novi rekordan nivo. Dok troškovi drastično rastu, među stanovništvom raste nezadovoljstvo zbog dužeg čekanja i dodatnih taksi prilikom odlaska lekaru.
Istorijski rekordan nivo
Prema prvim zvaničnim procenama, tekući zdravstveni izdaci u 2025. godini popeli su se na astronomskih 61,3 milijarde evra. Time je u ovoj alpskoj republici prvi put probijena kritična granica od 60 milijardi evra. U direktnom poređenju sa prethodnom, 2024. godinom, to predstavlja nominalni rast od oko 3,5 milijardi evra, što odgovara povećanju od 6,1 odsto. Pogled na proteklu deceniju jasno oslikava dinamiku ovog razvoja: od 2015. godine ukupni troškovi su skočili za neverovatnih 70,5 odsto, odnosno za 25,4 milijarde evra.
Ekonomska snaga i rast
Manuela Lenk, stručni generalni direktor institucije Statistik Austria, analizira ove brojke. Ona naglašava da su izdaci za zdravstvo u 2025. godini rasli znatno brže nego nominalni bruto domaći proizvod. To dovodi do toga da zdravstveni sistem guta sve veći deo ukupne austrijske ekonomske snage. Udeo u bruto domaćem proizvodu porastao je sa 11,7 odsto u 2024. godini na sadašnjih 11,9 odsto. Ipak, Manuela Lenk ukazuje na to da aktuelni rast od 6,1 odsto, u poređenju sa prethodnom godinom kada je zabeležen plus od 8,3 odsto, pokazuje blago slabljenje dinamike.
Milijarde iz poreskih sredstava
Lavovski deo ove gigantske sume i dalje snosi javni sektor. Savezna država, pokrajine, opštine i različiti nosioci socijalnog osiguranja obezbedili su u 2025. godini ukupno 46,4 milijarde evra. To odgovara udelu od 75,6 odsto u ukupnim troškovima. Stope rasta zabeležene su u gotovo svim sektorima sistema. Posebno intenzivno su pogođene bolnice, sektor medicinskih dobara, kao i dugotrajna nega, koja se zbog demografskih promena nalazi pod sve većim pritiskom. Uprkos porastu od 5,9 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, ova vrednost je bila blago ispod višegodišnjeg proseka iz perioda od 2018. do 2024. godine, koji je u proseku iznosio 6,6 odsto.
Privatni udeo u troškovima
Pored državnih milijardi, građani i privatne institucije moraju sve dublje da posežu u džep. Privatna domaćinstva, dobrovoljna dopunska osiguranja, preduzeća i privatne neprofitne organizacije finansirali su u 2025. godini zajedno 15,0 milijardi evra. Time se skoro četvrtina, tačnije 24,4 odsto celokupnog zdravstvenog sistema, finansira iz privatnih sredstava. Rast u ovom privatnom sektoru iznosio je 6,5 odsto, što je osetno iznad javnog trenda, a takođe je značajno nadmašilo istorijsku prosečnu vrednost iz prethodnih godina od 5,0 odsto. To se odražava i na svakodnevicu, u kojoj se do brzih termina kod lekara često stiže još samo preko plaćanja honorara privatnim lekarima (Wahlärzte) ili kroz privatne dopunske usluge.
Austrija sebi priušti jedan od najskupljih zdravstvenih sistema na svetu, ali jaz između brzorastućih troškova i primetne usluge za pojedinačnog pacijenta postaje sve veći. Rekordna suma od preko 61 milijarde evra pokazuje da postoji hitna potreba za reformama kako bi se osigurala finansijska održivost i za buduće generacije, a da se pritom ne ugrozi kvalitet zdravstvene nege.
Quelle „heute.at“
Znati šta pokreće zemlju – AustriaAktuell.