Socijalna i porodična davanja u Austriji ponovo će biti prilagođena inflaciji 2025. godine. Ko sada može da se raduje više novca.
Sledeće godine će na snagu stupiti mnoga poboljšanja u oblastima socijalnih pitanja, zdravlja i zaštite životinja. Od 1. januara 2025. plate za 2,3 miliona penzionera, kao i sva socijalna i porodična davanja biće povećane za 4,6 odsto. Nova poreska olakšica garantuje samohranim roditeljima i samohranim roditeljima sa niskim primanjima stalnu subvenciju od 60 evra mesečno po detetu.
Radi se i na daljem sprovođenju reforme zdravstva. Proširiće se broj jedinica primarne zaštite i otvoriće se dodatna radna mesta za zdravstveno osiguranje. Pored toga, biće proširen i asortiman besplatnih vakcinacija. Za osobe sa invaliditetom, inicijalni pilot projekti o „platama umesto džeparca“ poboljšavaju šanse da vode samoodlučan život. Pored toga, pooštravaju se propisi o surovom uzgoju i ilegalnom prometu štenaca.
Povećava se od 1. januara 2025
Treći put zaredom socijalna i porodična davanja se automatski prilagođavaju inflaciji. Od 1. januara beneficije kao što su porodični dodatak, poreski kredit za decu i dodatak za više dece, bolovanje, dodatak za negu, studentski i studijski dodaci povećaće se za 4,6 odsto. U istoj meri se povećavaju referentne stope za socijalnu pomoć i podršku minimalnog dohotka. Za samce maksimalni iznos se povećava na 1.209 evra neto mesečno, a za parove na 1.692 evra neto. Kroz novu poresku olakšicu, samohrani roditelji i samohrani roditelji sa niskim primanjima sada dobijaju dodatnih 60 evra po detetu mesečno.
„Samohrani roditelj sa dvoje dece koji radi na pola radnog vremena i prima socijalnu pomoć imaće koristi od povećanja sledeće godine sa oko 1.100 evra. Osim toga, trajno smo obezbedili 60 evra po detetu mesečno iz paketa protiv siromaštva dece“, naglašava ministar za socijalna pitanja Johannes Rauch. „U narednim godinama biće potrebne dalje strukturne reforme da bi se sprečilo siromaštvo. Osnovni dečiji dodatak treba da bude prioritet.
Penzije rastu sa inflacijom
Za oko 2,3 miliona penzionera u obaveznom penzijskom osiguranju davanja će takođe porasti za 4,6 odsto. Penzije veće od 6.060 evra (2024.) povećaće se paušalno. Standardna stopa naknade za oko 200.000 minimalnih penzionera povećaće se sa sadašnjih 1.217,96 na 1.273,99 evra bruto mesečno. Invalidske i kompanijske penzije, invalidnine i naknade za integritet više se neće uračunavati u naknadu od 2025. godine.
Doprinosi za penzijski račun biće povećani za 6,3 odsto od 1. januara 2025. godine. Ova vrednost, takozvani revalorizacioni broj, takođe je osnova za povećanje osnovice maksimalne procene ASVG i granice graničnog prihoda. Maksimalna osnovica za procenu se povećava na 6.450 evra mesečno, a granična granica prihoda na 551,10 evra.
Negativni efekti inflacije na penzioni račun sprečeni su zaštitnom klauzulom. Svim ljudima koji redovno odu u penziju 2025. godine biće nadoknađena inflacija na svom penzionom računu. Zakonska uredba o alikvotiranju takođe će ostati suspendovana 2025. godine. To znači da će svi koji su ove godine otišli u penziju dobiti punu penziju – bez obzira u kom mesecu su otišli u penziju.
Zdravstvena reforma donosi dalja poboljšanja
Fokus u narednoj godini biće i na daljem sprovođenju reforme zdravstvene zaštite. Države će ponovo dobiti dodatnih 600 miliona evra za sprovođenje važnih reformskih mera u bolnicama. Za socijalno osiguranje je na raspolaganju 300 miliona evra. To će joj omogućiti da zaključi nacionalni, jedinstveni opšti ugovor i stvori dodatna radna mesta u zdravstvenom osiguranju i nove jedinice primarne zaštite.
Digitalizacija se takođe dalje unapređuje. Elektronski zdravstveni karton ELGA se proširuje novim funkcijama. Plan je da se napravi zdravstvena aplikacija koja će pacijentima pružiti jasan pregled podataka kao što su dijagnoze, laboratorijske vrednosti ili lekovi. Video konsultacije će biti moguće putem zdravstvene telefonske linije 1450.
„Dugotrajno poboljšanje“
„Reformom zdravstvene zaštite pre godinu dana postavili smo temelje za dugoročna poboljšanja. Sada se ona postepeno sprovode za pacijente“, naglašava Rauch. „Ovo će skratiti vreme čekanja i poboljšati uslove rada za lekare obaveznog zdravstvenog osiguranja. Prednosti digitalizacije biće vidljive za sve nas.
Program javne vakcinacije će sledeće godine biti proširen i na nove besplatne vakcinacije. Trenutno se vakcinacija protiv gripa, HPV-a do 30 godina i RSV-a za novorođenčad nudi besplatno. Očekuje se da će odluka o tome koje će vakcinacije biti uključene u besplatni program biti doneta na proleće 2025. godine.
Od januara 2025. godine lekari opšte prakse će moći da konkurišu u Lekarsko društvo za proglašenje za specijaliste opšte i porodične medicine. Nova specijalnost ima za cilj da profesiju učini privlačnijom. Istovremeno, na snagu stupaju važne izmene novog Zakona o psihoterapiji. Ubuduće će psihoterapijska obuka biti povezana sa opštom fakultetskom kvalifikacijom, a prethodni uslovi za psihoterapijsku propedeutiku više neće važiti. Farmaceutska industrija mora da izgradi zalihe od 700 kritičnih lekova za najmanje četiri meseca.
Više samoopredeljenja za osobe sa invaliditetom
Od sledeće godine, prvi pilot projekti o „platama umesto džeparca” obezbediće veće samoopredeljenje osoba sa invaliditetom. Njih sprovode savezne države i pomažu ljudima u dnevnim boravcima da uđu na redovno tržište rada. To znači da primate poštenu platu i da ste pokriveni socijalnim osiguranjem.
Zbog izmene Zakona o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, preduzeća sa više od 400 zaposlenih moraju da imenuju službenika za pristupačnost od 1. januara 2025. godine. Oni moraju biti uključeni u planiranje svih mera relevantnih za osobe sa invaliditetom. Do sada se to odnosilo samo na savezna ministarstva i druge javne institucije.
Zakon o pristupačnosti doneće poboljšanja za slepe i gluve osobe od juna 2025. On obavezuje proizvođače, uvoznike i distributere digitalnih proizvoda, kao i pružaoce usluga da se pridržavaju standarda širom EU. To uključuje računare, pametne telefone, e-čitače, pametne televizore, bankomate i automate za prodaju karata, kao i bankarske usluge, određene transportne usluge i onlajn prodavnice.
Stroži propisi za okrutni uzgoj i trgovinu štenadima
Preokret u godini takođe donosi dalja poboljšanja u dobrobiti životinja. Od 1. januara 2025. godine stupaju na snagu stroži propisi o okrutnom uzgoju i ilegalnom prometu štenaca. Oni su usvojeni kao deo amandmana o kućnim ljubimcima iz jula 2024. Za odgajivače će ubuduće važiti stroža pravila o surovom uzgoju. Zabranjen je uvoz i otkup životinja sa karakteristikama okrutnog uzgoja. Naučna komisija o surovom uzgoju počeće sa radom na prelazu u godinu. Od sledeće godine biće zabranjen i otkup životinja iz ilegalne trgovine štenadima.
Izvor „heute.at“