Politička arena u Beču potresena je nakon najnovije prezentacije knjige Slobodarske partije Austrije.
Povodom 70 godina postojanja FPÖ, generalni sekretar Christian Hafenecker predstavio je delo koje bi trebalo da prikaže istoriju „Plavih“ u sjajnom svetlu. Međutim, reakcija političke konkurencije nije se dugo čekala. Savezni sekretar SPÖ, Klaus Seltenheim, iskoristio je trenutak za generalni obračun sa Slobodarcima, ne štedeći pritom oštre formulacije.
Plava jubilarna propaganda naspram realnosti
Prema rečima Klausa Seltenheima, privid i stvarnost kod FPÖ se masovno razilaze. Dok Christian Hafenecker predstavlja jubilarni tom kao dokumentaciju patriotskog angažmana, savezni sekretar SPÖ u tome vidi isključivo iskrivljivanje činjenica. Za Seltenheima, sedam decenija duga istorija FPÖ znači pre svega jedno: desničarsko huškanje i politiku podela. On optužuje partiju da od svog osnivanja nije sledila nikakav konstruktivan koncept, već da je uvek uživala u ulozi blokatora. Program FPÖ bi se već 70 godina mogao svesti na zajednički imenitelj: „Uvek protiv“.
Kritika međunarodnog povezivanja
Posebno je spoljnopolitička orijentacija pod vođstvom šefa FPÖ, Herberta Kickla, trn u oku Seltenheimu. On rukovodstvo „Plavih“ naziva „anti-patriotama“. Umesto da čuvaju bezbednost Austrije, Kickl i njegovi saradnici traže blizinu autoritarnih sila kao što su Wladimir Putin ili Donald Trump. Ovo „šurovanje“ sa desnim ekstremistima i udvaranje akterima koje Seltenheim naziva podstrekačima rata i poskupljenja, ugrožava stabilnost zemlje i stavlja Austriju u sumnjivo međunarodno svetlo.
O skandalima sa podacima i bezbednosnim rizicima
U svom saopštenju, Seltenheim je eksplicitno podsetio na takozvani „plavi skandal sa podacima“. Reč je o strogo poverljivim podacima više od 36.000 zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, koji su pronađeni u fioci bliskog Kicklovog saradnika Hans-Jörga Jeneweina. Takvi incidenti su, prema Seltenheimu, simptomatični za delovanje partije sa kojom se „ne može graditi država“. Put Slobodaraca je, tvrdi on, kontinuirano popločan skandalima, desničarskim „izolovanim slučajevima“ i zloupotrebom moći.
Socijalna hladnoća i bilans u parlamentu
Savezni sekretar SPÖ ciljao je i na ekonomski bilans FPÖ. Optužio je partiju da je u parlamentu dosledno glasala protiv mera za rasterećenje stanovništva. Bilo da je reč o ograničenju cena kirija (Mietpreisbremse), smanjenju troškova mreže ili ograničenju cena goriva – FPÖ je uvek odgovarao sa „Njet“. Seltenheimova optužba je teška: kad god su Slobodarci imali odgovornost u vladi, vodili su politiku za superbogate i velike korporacije, dok su se radnici i penzioneri suočavali sa brutalnim rezovima.
Frontovi između SPÖ i FPÖ su zategnutiji nego ikada. Dok „Plavi“ svoju 70-godišnjicu insceniraju kao patriotsku priču o uspehu, Klaus Seltenheim crta sliku nepouzdane, ekstremističke sile koja zemlji više šteti nego što koristi. Oštra retorika jasno pokazuje da SPÖ i dalje smatra FPÖ, pod vođstvom kojeg je Herbert Kickl, najvećim političkim protivnikom i opasnošću za demokratsku stabilnost Austrije.
Izvor „SPÖ-Parlamentsklub“
Crveno-belo-crveno u srcu, istina u vidiku.