Od izjave Merkelove 2015. godine – „Mi to možemo!“ – Odnos Evrope prema migracijama se promenio. Sada je više kao: Ne možemo to više.
„Možemo to da uradimo!”, rekla je Angela Merkel krajem avgusta 2015. godine, misleći na sve veći broj izbeglica koje su tada dolazile u Evropu. Od tada se mnogo toga promenilo u Evropi. Na evropskim izborima, desničarski populisti su bili jasni pobednici sa željom za strožim pravilima o azilu. Čini se da mnogi Evropljani sada misle: „Završili smo!“
Liberalne države takođe menjaju kurs
Prema Sarah Progin, profesoru migracionog prava na Univerzitetu u Neuschatelu, mnoge zemlje članice više nisu voljne da podržavaju trenutna pravila o azilu. Mađarska skoro onemogućava izbeglicama da čak i podnesu zahtev za azil, a nedavno ju je osudio Evropski sud pravde zbog ilegalnog zadržavanja migranata u tranzitnim kampovima. Ali: kao rezultat toga, broj zahteva za azil je drastično opao.
Preostale višegradske države Poljska, Češka i Slovačka takođe se više puta ističu svojim odnosom prema migracijama. Osim toga, Švedska i Danska su takođe promenile kurs poslednjih godina i masovno pooštrile svoju imigracionu politiku – i tako enormno smanjile broj zahteva za azil.
„Onda se može obaviti kupovina azila“
Dablinska uredba i dalje važi u Evropi: zemlja u koju ste prvi put ilegalno ušli preko spoljne granice EU obično je odgovorna ako se zahtev za azil podnese kasnije. Svaka država proverava da li je uopšte odgovorna za postupak azila. Ovo se zasniva na bazi podataka o otiscima prstiju. Oni koji nikada nisu morali da daju otiske prstiju imaju sreće: „Onda možete da idete u kupovinu azila, što znači da možete da izaberete zemlju koja vam se lično čini najprivlačnijom“, kaže Progin.
U suprotnom: povratak u zemlju ulaska. Osim Grčke. Zbog nesigurne situacije za izbeglice, transferi iz Dablina se retko vrše, barem u Švajcarskoj. I sa Italijom je trenutno teško. „Melonijeva vlada odbija da primi ljude nazad jer Italija, kao država na spoljnoj granici EU, mora da obradi mnogo zahteva za azil. Švajcarska malo toga može da učini. „Samo države članice EU ili Komisija EU mogu pokrenuti postupak za prekršaje.
Mnogo je rupa u politici azila
Isto tako, nijedna maloletna lica ne mogu biti vraćena u zemlju ulaska. A ako se transfer ne izvrši u roku od šest meseci, odgovornost prelazi na zemlju u kojoj se osoba trenutno nalazi. Prema Proginovim rečima, iz svih ovih razloga samo oko trećine izbeglica se prebacuje u zemlju ulaska. „Možete vrlo dobro legalno pobeći iz Dablinskog sistema.
Problemi su odavno poznati, ali poboljšanja su propala jer države stalno stoje na putu. „Bio bi potreban distributivni ključ. Moglo bi se razmišljati i o uslovnom pravu na slobodu kretanja nakon nekoliko godina ako migranti nađu posao u drugoj zemlji“, kaže Progin. Zemlje poput Mađarske, Slovačke i Češke nisu zainteresovane za kompromise i žestoko su se opirali reformi sistema azila i fiksnim kvotama za prijem do samog kraja.
Argumenti su iznova i iznova sa kriminalcima, premalo životnog prostora i gubitkom sopstvene kulture. Je li tako? U petom delu naše serije migracija, dolazimo do dna ovoga koristeći primere uspešne i neuspešne integracije.
Izvor „heute.at“