Predstojeći kraj državne kočnice za cene goriva izaziva značajne rasprave u austrijskoj politici.
Dok na benzinskim pumpama i dalje vladaju visoke cene, mera rasterećenja ističe krajem avgusta. Trenutno litar dizela u Saveznom proseku ponovo košta preko dva evra, dok je super benzin na oko 1,80 evra. Politički akteri su podeljeni oko daljih koraka.
Trenutno stanje rasterećenja
Državna mera pomoći je od svog početka postepeno prilagođavana. Prilikom pokretanja u aprilu, rasterećenje je iznosilo deset centi po litru, što se jednako sastojalo od smanjenja poreza na mineralna ulja (Mineralölsteuer) i intervencije u profitne marže naftnih koncerna. Od juna intervencija u marže više ne važi. Preostalo rasterećenje od 1. avgusta iznosi 1,9 centi po litru, što se obezbeđuje isključivo putem smanjenog poreza na mineralna ulja.
SPÖ zahteva novo ograničenje koncernskih marži
SPÖ se zalaže za nastavak mere i ponovno ograničavanje profita koncerna. Klubobmann SPÖ-a Philip Kucher zahteva zakonski odbitak od pet centi na profitne marže naftnih koncerna. Ne sme se dozvoliti da vremena visokih opterećenja za vozače vode do rekordnih profita za koncerne. I Finanzminister Markus Marterbauer (SPÖ) izrazio je skeptičnost prema čistom produženju smanjenja poreza na mineralna ulja. Umesto toga, on se oslanja na ciljano oduzimanje visokih profita i, zajedno sa pet evropskih kolega, u pismu irskom predsedavanju EU zahteva okvir na nivou EU za porez na ekstraprofit (Übergewinnsteuer) na takozvane Windfall Profits.
Podrška auto-kluba
Podrška za inicijativu o regulisanju koncerna dolazi od strane ÖAMTC-a. Verkehrswirtschaftsexperte Martin Grasslober ocenio je kao pravedan pristup usmeravanje na profite velikih koncerna kako bi se izbeglo prekomerno opterećenje manjih učesnika na tržištu.
ÖVP i Neos odbijaju trajne intervencije
Wirtschaftsminister Wolfgang Hattmannsdorfer (ÖVP) izjašnjava se protiv produženja državnih kontrola cena. Intervencije na tržištu bile su prikladne u vrhuncu krize, ali ne smeju postati trajno stanje. Iz ministarstva privrede se naglašava da trajni pritisak na marže posebno opterećuje male i nezavisne benzinske pumpe, koje su ključne za konkurenciju i regionalnu sigurnost snabdevanja. I koalicioni partner Neos načelno odbija državne intervencije u cene.
FPÖ zahteva smanjenje poreza i ukidanje takse na CO2
Drugačiju poziciju zastupa FPÖ. Generalsekretär Michael Schnedlitz u najnovijem saopštenju zahteva prepolovljenje poreza na mineralna ulja, kao i potpuno ukidanje takse na CO2 (CO2-Strafsteuer), kako bi se postiglo osetno smanjenje cena na benzinskim pumpama.
Debata o kočnici za cene goriva jasno ukazuje na različite ekonomsko-političke pristupe stranaka. Dok se SPÖ oslanja na državnu regulaciju koncernskih marži i porez na ekstraprofit, ÖVP i Neos upozoravaju na negativne posledice po slobodnu konkurenciju i strukturu benzinskih pumpi. FPÖ sa svoje strane fokusira svoje zahteve na ukidanje državnih poreza i taksi.
Izvor „heute.at“
AustriaAktuell – Uvek najbolje informisani