Francuski predsednik Emanuel Makron predložio je slanje trupa u Ukrajinu. Za kancelara Karla Nehammera ovo je opasna eskalacija.
„Učinićemo sve što je potrebno da obezbedimo da Rusija ne pobedi u ovom ratu“, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron u ponedeljak kasno uveče posle konferencije o pomoći Ukrajini u Parizu. Konkretno, šef francuske države je govorio o mogućem slanju zapadnih kopnenih trupa u Ukrajinu. Njegove reči su bile iznenađenje – pogotovo što je ranije rečeno da zapadne kopnene jedinice ne treba direktno da budu uključene u rat u Ukrajini. Kako se kancelar Karl Nehammer (ÖVP) oseća povodom ove objave?
Nehammer je u sredu kasno uveče gostovao na „ZIB2“ sa ORF voditeljem Arminom Wolfom. „To je bilo daleko od većinskog mišljenja“, rekao je Nehammer o Makronovom predlogu i bilo mu je važno da „uvede poziciju neutralne države“. Bila su potrebna nova rešenja „da bi se rat mogao završiti“, rekao je Nehammer. u svojevrsnoj zapadnoj eho komori“ i nema u svom sastavu države BRIKS-a, koje imaju uticaja na ruskog predsednika Vladimira Putina. To mora da se promeni, rekaoje kancelar.
„Veliki svetski rat, treći svetski rat“
„Teška je situacija strateški ispravno delovati“, rekao je kancelar. S jedne strane, postoji „puna podrška Ukrajini“, ali sa druge strane, „spirala eskalacije“ ne sme da počne da izmiče kontroli. Reč je o „sprečavanju velikog svetskog rata, trećeg svetskog rata“, rekao je kancelar. Ako bi NATO poslao vojnike u rat, to bi izazvalo potpuno novu eskalaciju, kaže Nehammer. Čovek može da „upadne u” ratove, koji su onda „velika tragedija”, izjavio je kancelar.
S jedne strane, Pridnjestrovlje je okupirano od strane Rusije, ali ima i ogromne zalihe sovjetske municije koja bi mogla biti od interesa za Rusiju i Moldaviju, rekao je kancelar na pitanje o situaciji u Moldaviji. Predsednik Moldavije to „savršeno“ vodi i postoji podrška Zapada, rekao je Nehammer. „Verujem da nikada ne treba da prestanemo da razmišljamo o tome kako se rat može okončati“, rekao je Nehammer. Moramo da razgovaramo i sa Kinom i zemljama BRIKS-a, koje bi mogle da izvrše pritisak na Putina, rekao je kancelar.
Kancelar je žestoko branio neutralnost
Prema kancelarovim rečima, „u punom obimu naše zajedničke bezbednosne politike“ postoje isporuke oružja iz Austrije u Ukrajinu i Austrija je posvećena toj solidarnosti. „Naša neutralnost je zapravo vojna“, rekao je Nehammer. Obuka ukrajinskih vojnika u Austriji je „dodatni nivo eskalacije“, rekao je Nehammer, objašnjavajući zašto je to bilo moguće, ali se nije dogodilo. Transport oružja se, pak, pažljivo proverava i registruje, branio se kancelar.
Zar ne bi bila odgovorna politika da se raspravlja o tome koliko je neutralnost korisna?“, upitao je Wolf. Austrija ima „posebnu istoriju sa neutralnošću“, rekao je Nehammer. U Finskoj je, na primer, prema Nehammeru, pritisak za ulazak u NATO došao od naroda – u Austriji, pak, postoji široka većina za neutralnost. Članstvo u EU i lokacija Austrije kao sedišta UN takođe pružaju zaštitu Austriji. rekao je kancelar. Važno je ponovo razmisliti zašto ima smisla braniti demokratiju, rekao je Nehammer.
„Velik je kao Wiener Neustadt“
Na regionalnu ekonomiju su u velikoj meri uticale velike vežbe lokalne milicije, Nehammer je tada objasnio zašto nijedna obavezna vežba nije sprovedena uprkos neophodnoj rekonstrukciji i daljoj obuci vojske. Promena teme u vladin paket za izgradnju kuća. Sa državama je dogovoreno da je stvaranje pristupačnog stanovanja „prioritet“, rekao je Nehammer. Biće stvoreno 25.000 stanova koji će izaći na tržište, „veliki kao Wiener Neustadt“.
Dodeljivanje stambenih subvencija je i dalje važno pitanje, rekao je kancelar, ali je cilj vlade bio da brzo pruži pomoć oko pristupačnog stanovanja. Cilj je da se stvori više mogućnosti za ljude da priušte smeštaj po pristupačnoj ceni, uključujući i kroz formu zajma. I: „Sedim ovde pred vama kao kancelar Republike“, rekao je Nehammer na pitanje da li veruje u političku presudu bivšem kancelaru Sebastianu Kurzu. Nehammer poštuje podelu vlasti, rečeno je, i: „Kao kancelar, ne komentarišem postupke koji su u toku“.
Izvor „heute.at“