U Štajerskoj se sprema politički veoma napet utorak. Pokrajinska vlada, koju čine FPÖ i ÖVP, planira u parlamentu (Landtag) dalekosežnu novelu zakona o podršci za stanovanje (Wohnunterstützung), koja će imati primetne finansijske posledice za hiljade domaćinstava. Dok koalicija insistira na štednji i integraciji, opozicija oštro napada ovaj predlog.
Fokus na zaposlenju i integraciji
Pod vođstvom pokrajinskog savetnika za socijalna pitanja, Hannes Amesbauer (FPÖ), model subvencionisanja se iz korena menja. Suština reforme je ograničavanje pomoći na osobe koje su već duboko ukorenjene u društvu. U budućnosti će osobe sa statusom supsidijarne zaštite (subsidiär Schutzberechtigte) biti potpuno isključene iz kruga primalaca. Pokrajinska vlada ovaj korak obrazlaže time da podrška mora biti rezervisana za one koji trajno žive u Austriji i koji su ekonomski i društveno integrisani.
Da bi se ubuduće ostvarilo pravo na mesečne isplate, koje su poslednji put iznosile između 196,91 i 324,89 evra, podnosioci zahteva moraju ispuniti stroge kriterijume. To uključuje dokaz o radnom stažu od najmanje četiri i po godine u poslednjih pet godina, kao i dokaz o dovoljnom poznavanju nemačkog jezika. Pored toga, legalan boravak u Austriji od najmanje pet godina postaje osnovni preduslov.
Milionska ušteda na teret korisnika
Brojke koje stoje iza ove reforme su značajne. U decembru 2025. godine, 16.232 domaćinstva u Štajerskoj još uvek su primala pomoć za stanovanje. Pokrajina je prošle godine investirala oko 36 miliona evra u ovu socijalnu uslugu. Kroz planirana pooštravanja, plavo-crna koalicija želi da uštedi oko 1,5 miliona evra godišnje.
Interesantna je demografska raspodela dosadašnjih korisnika: oko 81 odsto pogođenih su državljani Austrije. Veliki deo primalaca pomoći su žene (61 odsto), a skoro tri četvrtine domaćinstava čine samci. Ova statistika podgreva strahove da bi reforma mogla imati uticaja daleko izvan grupe doseljenika.
Opozicija upozorava na socijalne poteškoće
Planovi izazivaju ogroman bes kod ostalih partija u parlamentu. SPÖ i KPÖ kritikuju pre svega to što iznosi pomoći, uprkos stalnim poskupljenjima, nisu valurizovani, odnosno nisu prilagođeni inflaciji. KPÖ u ovoj meri vidi napad na najsiromašnije u društvu. Socijaldemokrate takođe hitno upozoravaju da bi i domaći penzioneri sa minimalnim penzijama, kao i samohrani roditelji, mogli ispasti iz socijalne mreže zbog strogih pravila o zaposlenju.
Zeleni (Die Grünen) kritikuju nedostatak alternativnih strategija za pristupačno stanovanje, dok se istovremeno smanjuju postojeće pomoći. Partija Neos ovaj nacrt naziva čisto ideološki motivisanim. Posebno zahtevanu biografiju zaposlenja – prema kojoj se u pet godina sme biti bez posla samo šest meseci – ova partija smatra potpuno nerealnom i asocijalnom.
Štajerska značajno pooštrava svoj kurs u socijalnoj politici. Povezivanjem pomoći za stanovanje sa dugogodišnjim radnim stažom i poznavanjem nemačkog jezika, pokrajinska vlada šalje jasan signal u pravcu obaveze integracije. Da li ušteda od 1,5 miliona evra opravdava preteće socijalne poteškoće za penzionere i samohrane roditelje, ostaje glavno sporno pitanje u parlamentu.
Izvor „heute.at“
Štajerska aktuelno, oštro i direktno