Uoči predstojećih konsultacija o budućem finansijskom okviru Evropske unije, Austrija se jasno pozicionirala na strani zagovornika štednje.
Savezni kancelar Christian Stocker putuje u četvrtak u Berlin kako bi se, na poziv nemačkog kancelara Friedrich Merz, usaglasio sa ostalim predstavnicima država koje su neto uplatioci. Na samitu učestvuju i premijer Holandije Rob Jetten, premijerka Danske Mette Frederiksen, kao i premijer Finske Petteri Orpo. Cilj pregovora je definisanje zajedničke linije uoči ključnih debata o briselskom budžetu.
Sporna tačka: Finansijski okvir
U središtu razgovora nalazi se Višegodišnji finansijski okvir za period od 2028. do 2034. godine. Evropska komisija je prvobitno predložila obim od 1.985 milijardi evra za ovaj sedmogodišnji period. Nakon što je kiparsko predsedavanje EU korigovalo predlog na 1.948 milijardi evra, red je na narednom, irskom predsedavanju da izradi novi kompromisni predlog. Radi poređenja: aktuelni finansijski okvir za period od 2021. do 2027. godine iznosi 1.226 milijardi evra.
Kritika na račun rashoda
EU Za austrijsku saveznu vladu ni revidirani nacrt nije prihvatljiv. Kancelar Stocker je uoči puta u Berlin naglasio da ukupni obim mora biti znatno smanjen – i to za stotine milijardi evra. Istovremeno, Austrija insistira na zadržavanju i produženju svog dosadašnjeg popusta na uplate u budžet. Kancelar se pozvao na mere štednje u sopstvenoj zemlji i poručio da se građanima u Austriji, u trenutku kada se domaći budžet smanjuje, ne mogu pravdati rekordni rashodi na evropskom nivou.
Fokus na administraciji
Posebno oštru kritiku Stocker je uputio na račun planiranih kadrovskih odluka Evropske komisije. Dok Austrija u okviru sopstvenih mera štednje planira da do 2029. godine ukine ukupno 2.600 radnih mesta u javnoj upravi, Komisija istovremeno teži stvaranju 2.500 dodatnih pozicija. Takav razvoj događaja savezni kancelar je ocenio kao apsurdan. Jača Evropa ne nastaje povećanjem finansijskih sredstava ili birokratije, već donošenjem boljih i efikasnijih odluka.
Efikasnost umesto povećanja budžeta
Umesto neprekidnog uvećavanja sredstava, austrijska vlada zahteva detaljnu proveru stvarne dodate vrednosti koju Evropa ostvaruje u pojedinačnim programima i fondovima. Uklanjanje paralelizmâ u radu i snažnije mobilisanje privatnog kapitala moraju imati prednost u odnosu na dalji rast javnih rashoda.
Austrija, u savezu sa drugim evropskim neto uplatiocima, jasno odbacuje predloženi nacrt finansijskog okvira EU. Predstojeći razgovori u Berlinu označavaju početak intenzivnih pregovora u kojima efikasnost i budžetska disciplina moraju biti u prvom planu.
Izvor „heute.at“
AustriaAktuell: Informacija sa stavom i fokusom na suštinu.