Savezna vlada pod vođstvom kancelara Karl Nehammer planira smanjenje takse na električnu energiju (Elektrizitätsabgabe) od 2026. godine kako bi pružila podršku opterećenim domaćinstvima.
Međutim, analiza trenutne situacije na tržištu oslikava otrežnjujuću sliku: dok su troškovi energije od 2019. godine skočili za više od 70 procenata, planirano poresko rasterećenje deluje više kao kap u moru. Za širu masu stanovništva struja ostaje luksuzna roba, jer duboki zahvati u formiranje cena energetskih korporacija za sada izostaju.
Mala ušteda za prosečna domaćinstva
Pogled na gole brojke jasno ukazuje na dilemu. Tipično četvoročlano domaćinstvo se u 2025. godini suočava sa prosečnim računom za struju od 1.176 evra. Smanjenje takse Elektrizitätsabgabe, kao i redukovani doprinos za ekološku struju (Ökostrombeitrag), rezultiraju uštedom od svega oko 67 evra godišnje – što odgovara rasterećenju od jedva 6 procenata. S obzirom na masovni talas poskupljenja proteklih godina, većina potrošača ovaj iznos jedva da je osetitla kao stvarno olakšanje.
Socijalna tarifa kao efikasan zaštitni štit
Zaista primetna sniženja cena postoje samo tamo gde država direktno interveniše na tržištu. Od aprila 2026. godine, za oko 290.000 domaćinstava – među kojima su korisnici minimalnih penzija i porodice sa niskim primanjima – stupa na snagu posebna socijalna tarifa. Proračuni instituta Momentum Institut pokazuju da ove državno regulisane cene mogu smanjiti troškove za čak 40 procenata. Time će, međutim, biti zaštićeno tek svako četrnaesto domaćinstvo, dok ostatak stanovništva i dalje ostaje prepušten tržišnim kolebanjima i politici cena velikih koncerna.
Privremene mere bez dugoročnog efekta
Kritičan element ove reforme je njeno vremensko ograničenje. Taksa Elektrizitätsabgabe će doduše pasti 2026. godine, ali je već za 2027. godinu planirano njeno ponovno povećanje. Ovaj obrazac podseća na strategije između 2022. and 2024. godine, kada su privremena smanjenja i kočnica za cenu struje (Strompreisbremse) samo nakratko ublažili cenovni šok. Čim su ove mere istekle, poskupljenje se vratilo punom snagom. Bez trajne reforme formiranja cena, austrijskim domaćinstvima nakon 2026. godine preti novo bolno buđenje.
Profiti korporacija ostaju netaknuti
Glavni problem visokih troškova energije, prema rečima stručnjaka, ne leži u poreskom opterećenju, već u maksimizaciji profita proizvođača struje. Dok mnoga domaćinstva kalkulišu na samoj ivici održivosti, domaći energetski koncerni beleže milijarderske dobitke. Kritičari stoga zahtevaju temeljnu reformu sistema „Merit-Order“ ili model po uzoru na Švajcarsku. U Švajcarskoj su snabdevači obavezni da jeftino proizvedenu struju po povoljnim cenama proslede krajnjim kupcima. U Austriji, s druge strane, rekordni profiti koncerna ostaju netaknuti, što masovno podriva efikasnost čistog smanjenja poreza.
Smanjenje takse Elektrizitätsabgabe je politički signal koji, međutim, mimoilazi životnu stvarnost većine ljudi. Dok socijalna tarifa donosi stvarno olakšanje za malu grupu, struja ostaje skupa za većinu Austrijanaca, kao i za privredne subjekte. Sve dok savezna vlada ne preduzme strukturne zahvate u formiranje cena i dok ne iskoristi ekstraprofite koncerna za opšte sniženje cena, energija će ostati pokretač poskupljenja. Stvarno rasterećenje zahteva hrabrost za regulaciju tržišta, a ne samo kozmetičke korekcije u budžetu.
Izvor „momentum-institut.at“
Austrija pod naponom: Skupa vremena za bistre glave.