Austrijanci i turisti uprkos poskupljenjima ne žele da se odreknu boravka u hotelima i poseta restoranima, pokazuje nova studija Nacionalne banke.
Cene u hotelima i gostionicama porasle su za 6,1 odsto na godišnjem nivou. Time je ovaj sektor odgovoran za šestinu ukupne stope inflacije. Od 2019. godine poskupljenja u hotelima i ugostiteljskim objektima dostigla su ukupno 47 odsto.
Samim preduzećima se, međutim, ne pripisuje krivica za to, jer i sama trpe zbog viših troškova osoblja, energije i repromaterijala. Uprkos procvatu i većim prihodima, realna dodata vrednost u prošloj godini bila je za dvanaest odsto ispod vrednosti iz 2019. godine. Ugostiteljima i hotelijerima na kraju ostaje manje novca.
Pomeranja u potražnji
Više cene su se iz ugla kupaca prilagodile potražnji. Iako gosti štede na noćenjima ili se u ugostiteljstvu odriču dodatnih pića i deserta, određeni sektori ipak beleže rast. Turistički apartmani su značajno profitirali uz plus od 84 odsto. Dok su hoteli sa 4 i 5 zvezdica zabeležili blagi rast, jednostavni hoteli su morali da prihvate minus od dvanaest odsto.
U ugostiteljstvu se klasične gostionice i restorani bore sa manjim prihodima. Bolje prolaze lanci picerija i burgera, štandovi sa brzom hranom, kao i objekti sa dostavom hrane.
Hotelsko udruženje zahteva rasterećenje
Walter Veit, predsednik Österreichische Hotelvereinigung, naglašava da sama preduzeća ne žele visoke cene. „Ali mi smo ti koji su primorani“, rekao je Veit. Kao razloge naveo je snažno porasle troškove, strukturne nedostatke u produktivnosti i velika ulaganja u kvalitet.
Kako bi se obuzdala inflacija, šef ovog sektora zahteva smanjenje troškova za preduzeća. Kao mere, Veit navodi smanjenje sporednih troškova rada i poreza na rad, ulaganja u digitalizaciju, automatizaciju, energetsku efikasnost i smeštaj za zaposlene, kao i smanjenje taksi, troškova energije i hrane i smanjenje birokratije.
Izvor „heute.at“
AustriaAktuell – Uvek dobro informisani.