Sudan, zemlja ogromnog geografskog prostranstva i još većeg prirodnog bogatstva, nalazi se u spirali nasilja koju svetska javnost u velikoj meri ignoriše.
Dok naslovima zapadnih medija često dominiraju druga ratišta, na Rogu Afrike odvija se tragedija istorijskih razmera. To je priča o zlatu, dijamantima, geostrateškim šahovskim potezima i neizmernoj patnji miliona ljudi. Ipak, iza vidljivih frontova građanskog rata krije se mreža ekonomskih interesa i globalnih pretenzija na moć, koja često stoji u senci teorija zavere i dezinformacija.
Geopolitička šahovska tabla na Nilu
Strateški položaj Sudana čini ovu zemlju jednom od najpoželjnijih oblasti afričkog kontinenta. Sa izlazom na Crveno more i kao most između arapskog sveta i subsaharske Afrike, kontrola nad sudanskom teritorijom znači i uticaj na globalne trgovinske rute. Od svrgavanja dugogodišnjeg diktatora koji se zove Omar al-Baschir 2019. godine, zemlja pokušava da pronađe put ka demokratiji, ali je taj proces brutalno prekinut borbom za moć između sudanske vojske pod komandom generala čije je ime Abdel Fattah al-Burhan i paravojnih snaga Rapid Support Forces (RSF) pod vođstvom čoveka koji se zove Mohamed Hamdan Daglo, poznatijeg kao Hemedti.
Ovaj sukob, međutim, nije čisto unutrašnja borba. Eksperti ukazuju na to da spoljni akteri potpiruju vatru kako bi osigurali sopstvene interese. Imena umešanih strana čitaju se kao „ko je ko“ globalne realpolitike. Dok zvanična diplomatija poziva na mirovne pregovore, u pozadini teku novac i oružje koji održavaju rat u životu.
Sjajni simbol prokletstva zlato i dijamanti
Sudan leži na nekim od najvećih rezervi zlata u Africi. Ipak, ovo bogatstvo je za stanovništvo više prokletstvo nego blagoslov. Kontrola nad rudnicima zlata, posebno u regionu Darfur i na severu zemlje, jedan je od glavnih razloga za neprekidne borbe. RSF pod vođstvom Hemedti godinama su gradili ekonomsku imperiju koja se u velikoj meri zasniva na švercu zlata.
Ovde se činjenice susreću sa mračnim kanalima međunarodne trgovine. Postoje utemeljeni izveštaji o tome da sudansko zlato neformalnim putevima stiže u Ujedinjene Arapske Emirate (VAE), odakle se plasira na globalno tržište. VAE se stalno optužuju da logistički i finansijski podržavaju RSF kako bi osigurali pristup ovim resursima i strateškim lukama. Iako Abu Dhabi redovno demantuje ove optužbe, logistička kretanja i izveštaji UN-a govore drugačije.
Pored zlata, ulogu igraju i dijamanti, mada u manjoj meri nego u susednim državama. Ipak, potencijal za nalazišta dragog kamenja u pograničnim oblastima dovoljno je veliki da privuče strane korporacije i plaćeničke grupe.
Uticaj Rusije i grupe Wagner
Jedno ime se stalno iznova pojavljuje u analizama nestabilnosti Sudana: Rusija. Prisustvo ruskih aktera, posebno ozloglašene grupe Wagner (koja sada delimično deluje pod imenom Africa Corps), javna je tajna. Moskva u Sudanu prati dva glavna cilja: pristup rudnicima zlata radi zaobilaženja zapadnih sankcija i uspostavljanje pomorske baze na Crvenom moru, konkretno u mestu Port Sudan.
Veze između Wagner plaćenika i vođstva RSF smatraju se dokumentovanim. U zamenu za vojnu obuku i najmoderniju tehnologiju naoružanja, grupa je dobila pristup unosnim koncesijama u sektoru rudarstva. To stvara opasnu dinamiku u kojoj se stapaju privatna težnja za profitom i državna geopolitika. Ruska strategija cilja na podrivanje zapadnog uticaja u Africi i uspostavljanje Sudana kao lojalnog bastiona, bez obzira na humanitarnu cenu.
Teorije zavere nasuprot gorkoj stvarnosti
Na društvenim mrežama i u lokalnim diskursima u gradovima Khartum i Port Sudan cvetaju teorije zavere. Često se tvrdi da je čitav sukob iz korena režiran od strane zapadnih tajnih službi kako bi se sprečila afrička supersila. Druge teorije kažu da postoje tajni dogovori o veštačkoj nestašici resursa.
Dok su neki od ovih narativa neosnovani, oni često sadrže jezgro istine: uticaj multinacionalnih korporacija i stranih sila je stvaran. Međutim, važno je razlikovati nedokazane mitove od dokazive eksploatacije kroz korporativne strukture. Nestabilnost Sudana nije slučajan proizvod, već rezultat sistema u kojem je nestabilnost profitabilnija od mira. Kada se državne strukture raspadnu, kompanije i milicije imaju lak posao da izvlače resurse bez obzira na ekološke standarde ili pravednu naknadu.
Uloga Ujedinjenih Arapskih Emirata
Umešanost Ujedinjenih Arapskih Emirata je posebno osetljiva tema međunarodne diplomatije. Dok se VAE zvanično pojavljuju kao posrednici, brojni indicije ukazuju na to da oni vide RSF kao svoj primarni alat za osiguranje interesa u Africi. Reč je o bezbednosti hrane za države Zaliva kroz sudansko poljoprivredno zemljište i o kontroli plovnih puteva. Optužbe da se preko logističkih centara u državi Tschad isporučuje oružje pobunjenicima teško opterećuju odnose sa Ujedinjenim nacijama i drugim zapadnim partnerima.
Zašto Evropa ćuti o umiranju u Sudanu
Statistika je potresna: u poslednje tri godine život je izgubilo procenjeno više od 300.000 ljudi u Sudanu. Milioni su u bekstvu, preti glad istorijskih razmera. Ipak, medijska pažnja u Evropi ostaje minimalna u poređenju sa sukobima u Ukrajini ili na Bliskom istoku.
Ovaj nesrazmer postavlja neprijatna pitanja. Da li je život u Sudanu za zapadnu zajednicu vrednosti manje vredan? Ili je kompleksnost sukoba, obeležena netransparentnim savezima i nedostatkom jasne priče „dobro protiv zla“, previše glomazna za brzi svet vesti? Ćutanje evropske politike je rizično i zato što nestabilnost u Sudanu ima direktne posledice na migracione pokrete ka Evropi. Sudan je tranzitna zemlja za hiljade ljudi iz cele Istočne Afrike. Ako ova zemlja kolabira, humanitarna kriza se neće zaustaviti na granicama kontinenta.
Humanitarna katastrofa u senci pohlepe
Borbe su skoro potpuno uništile infrastrukturu zemlje. Bolnice se bombarduju, univerziteti pljačkaju, a snabdevanje vodom u mnogim delovima glavnog grada koji se zove Khartum je u prekidu. Humanitarna pomoć se često blokira, kako od strane vojske, tako i od strane RSF, koji koriste glad kao oružje. U regionima kao što je Darfur postoje izveštaji o etnički motivisanim čišćenjima koja bude sećanja na genocid sa početka 2000-ih godina.
Iza svakog izveštaja o rudnicima zlata i geostrateškim lukama stoje sudbine. Sudansko civilno društvo, koje je 2019. tako hrabro demonstriralo za slobodu, oseća se napuštenim od sveta. Mladi muškarci i žene koji su se nekada borili za bolju budućnost sada stoje pred ruševinama svoje egzistencije, dok međunarodni akteri pregovaraju o koncesijama.
Situacija u Sudanu je školski primer modernog ratovanja u kojem prirodno bogatstvo i globalni interesi čine toksičnu mešavinu. Analiza činjenica i teorija zavere pokazuje da destabilizacija zemlje nije nusproizvod rata, već za mnoge aktere predstavlja strateški cilj. Borba za zlato, dijamante i uticaj razvila je dinamiku koja se može zaustaviti samo masovnim međunarodnim pritiskom i iskrenim suočavanjem sa spoljnim mešanjem. Činjenica da više od 300.000 mrtvih u Evropi jedva vredi jednog naslova, porazna je potvrda globalne agende i moralnog integriteta međunarodne zajednice. Sudan nije samo daleko ratište, već mesto na kojem se odlučuje da li pravo jačeg i pohlepa za sirovinama smeju trajno da trijumfuju nad ljudskim životom.
Glas Afrike, savest sveta.