Austrijski penzijski sistem sve više košta. Da bi se izborili sa ovim, svi građani će uskoro morati da rade znatno duže.
Austrija uskoro više neće moći da priušti svoj penzioni sistem, upozorava ekonomista WIFO Kristin Mayrhuber u izdanju „Standarda“ u četvrtak. Potrebni su „neverovatni napori“ da se penzije održe u okviru pristupačnih granica. Visoka inflacija poslednjih godina posebno je izazvala eksploziju troškova.
Revizorski sud očekuje da će realna starosna granica za odlazak u penziju stagnirati – trenutno u proseku na 60,9 za žene i 61,6 za muškarce – od sredine 2030-ih pa nadalje, uz nastavak rasta očekivanog životnog veka. Gospodin i gospođa Austrijanci će sve duže moći da uživaju u penziji.
Nema alternative
Predsednica Komisije za bezbednost u starijoj dobi stoga poziva na povećanje zakonske starosne granice za odlazak u penziju: „Sledeća vlada definitivno mora da se pozabavi problemom“.
Za osobu
Christine Mayrhuber je ekonomista (Senior Economist) u WIFO i radi u istraživačkoj grupi „Ekonomija tržišta rada, prihod i socijalno osiguranje“ od 1999. godine. Ona istražuje pitanja razvoja dohotka i raspodele dohotka, strukturu i finansiranje penzijskog osiguranja, efekte redistribucije struktura socijalne države i nove izazove za mehanizme socijalnog osiguranja u promenljivim tržištima rada iu destandardizovanim obrascima dohotka. Izvor: vifo.ac.at
Ako imaju svoje, početnu starost treba postepeno podizati za dve godine sa 65 na 67. Ona se zalaže za brze odluke i istovremeno za duge prelazne periode. Povećanje bi trebalo da počne tek sa zakonodavnim periodom posle sledećeg – odnosno od kraja 2029. godine, pod uslovom da sledeća vlada upravlja punih pet godina.
Ona bi, međutim, volela da vidi izuzetke za one sa dugogodišnjim osiguranjem i koridorskim penzijama od 62 godine. Trebalo bi da bude dovoljno 45 godina rada, smatra ekonomista.
Promena pogleda
Ekspert je već u prethodnim izjavama upozoravao da postoji „potreba za akcijom“ u sistemu bezbednosti u starosti. „Ne postoji jednostavno rešenje“, rekla je Christin Mayeruber za „Standard“ u martu. Tada se, međutim, protivila opštem povećanju starosne granice za odlazak u penziju i tvrdila da bi takva mera zanemarila realne uslove na tržištu rada.
„Povećanje starosne granice za odlazak u penziju može dovesti do društvene neravnoteže koja favorizuje akademike“, naglasio je tada ekonomista. Očekivani životni vek se takođe razlikuje u zavisnosti od oblasti aktivnosti. „Što su prihodi manji, životni vek je manji. Muškarci koji su započeli pripravnički staž sa 15 godina imali bi statistički preostali životni vek od 17,9 godina sa 65 godina, dok muškarci sa fakultetskom diplomom koji tek uđu u svet rada sa 25 godina imaju ogromne tri godine više.
Ne sam
To znači da je Mayrhuber sada na istom kursu kao ekonomistkinja Eco-Austria Monika Koppl-Turina i šefica NEOS-a Beate Meinl-Reisinger. Oboje već neko vreme upozoravaju da penzijski sistem više neće biti pristupačan zbog rasta troškova. Šef od Mayrhuber i šef Wifo-a Gabrijel Felbermayr, takođe se izjasnio krajem 2023. za to da se starosna granica za odlazak u penziju bar delimično poveže sa očekivanim životnim vekom.
Izvor „heute.at“