Posle skandala u Vašingtonu i pretnje Donalda Trampa, Ukrajina mora da gleda u Evropu – gde oni signaliziraju svoju spremnost.
Potpuno je nejasno da li će se odnosi između SAD i Ukrajine blagovremeno oporaviti nakon spora Donalda Trampa, potpredsednika Džej Di Vensa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog: Dva šefa država su u petak uveče pred kamerama u Ovalnom kabinetu ušla u rat reči.
Posle prevremeno prekinutih pregovora, Tramp je zapretio da će SAD prekinuti svaku podršku Ukrajini. To bi moglo značiti kraj Ukrajine u njenom sadašnjem obliku – gotovo sve zavisi od toga kako će evropske zemlje dalje postupati. Ovo su tri najvažnije tačke:
Koliko novca Ukrajina dobija od EU?
Komisija EU je krajem februara izdala saopštenje povodom treće godišnjice ruske invazije u kojem je ponovo potvrdila svoju „nepokolebljivu podršku Ukrajini“. Donald Tramp je u prošlosti tvrdio da su Sjedinjene Države Ukrajini dale ukupno 200 milijardi dolara više nego sve zemlje EU zajedno.
Prema proračunima Kil instituta, sve isporuke pomoći, municije i druge podrške Kijevu iz EU iznose 135 milijardi evra, dok su SAD obezbedile oružje i pomoć u vrednosti od oko 120 milijardi.
Zato je američka pomoć toliko važna
Stoga bi se moglo pomisliti da bi prekid američke pomoći bio veliki, ali podnošljiv udarac za Ukrajinu. Međutim, veliki deo sistema naoružanja kojim ukrajinska vojska već tri godine koči ruske osvajače dolazi iz država i njihovih ogromnih armija.
Prema analitičarima, Evropa bi morala masovno da pojača svoju vojnu podršku Kijevu ako bi Donald Tramp svoju pretnju sproveo u delo – stručnjaci vide nekoliko mogućnosti da to omoguće.
Stručnjaci vide ove opcije
Na primer, zemlje EU bi mogle da iskoriste zamrznuta sredstva bogatih Rusa kako bi iskoristile novac za kupovinu ili zamenu sistema naoružanja. Prema Džejkobu Funku Kirkegoru, istraživaču u Brigelovom istraživačkom centru u Briselu, za EU bi čak bilo „lako“ da nadoknadi finansijsku podršku SAD. Pored 250 milijardi evra zamrznute ruske imovine, on ukazuje na mogućnost zajedničkog preuzimanja novih dugova ili oslanjanja na bilateralne donacije.
Ali Evropa treba da krene – posebno zato što mnoge zemlje EU žele da prošire i ponovo opreme svoje armije. Osim toga, podrška ukrajinskoj vojsci oružjem i municijom, kao što to već duže vreme rade SAD, zahtevala bi znatno veće zalihe i nebirokratsko rukovanje procesima.
Ideja o evropskoj vojsci se diskutuje iznova i iznova – koncept trenutno ima veće šanse nego bilo kada od Hladnog rata. „Međutim, vreme je da se ova ideja ozbiljno preispita. Sjedinjene Države, nažalost, nisu zainteresovane da deluju kao garant evropske bezbednosti“, piše Max Bergmann, direktor istraživačkog centra CSIS.
Izvor „heute.at“