Austrija u fokusu
Najnoviji podaci Austrijskog integracionog fonda (ÖIF) otkrivaju značajnu promenu u strukturi stanovništva Austrije:
Početkom godine, 2,085 miliona ljudi koji su živeli u zemlji nisu rođeni unutar crveno-belo-crvenih granica. To čini 22,7 odsto ukupnog stanovništva. Skoro svaki četvrti stanovnik alpske republike nije rođen ovde.
Nasleđe Merkelove: Porast od 2015.
Od značajne 2015. godine, kada je Angela Merkel proglasila svoje „Wir schaffen das“ (Mi to možemo da uradimo), udeo stanovništva rođenog u inostranstvu u Austriji porastao je za 5,4 procentna poena. Dinamika migracije oblikuje zemlju.
Poreklo: Ko vodi statistiku?
Najveću grupu rođenih u inostranstvu čine Deutsche (Nemci) sa 270.500 osoba, slede ljudi iz Bosnien-Herzegowina (Bosne i Hercegovine) sa 179.800 i Türkei (Turske) sa 166.800.
Migracioni bilans 2024.
Tokom 2024. godine, oko 178.600 osoba doselilo se u Austriju (2023: 195.000). Broj iseljenika iznosio je oko 128.500 (2023: 128.300).
Najveće grupe doseljenika po državljanstvu bili su Deutsche (Nemci) sa skoro 19.400 osoba, zatim sledili građani iz Ukraine (Ukrajine) sa 16.800, Rumänien (Rumunije) sa 16.100 i Ungarn (Mađarske) sa 13.100.
Wien: Glavni grad migracija
Glavni grad Wien (Beč) se ističe: sa 40,9 odsto, Wien ima najveći udeo stanovništva rođenog u inostranstvu. Skoro 829.800 osoba rođenih u inostranstvu živelo je početkom 2025. godine u metropoli na Dunavu – što je porast od 7,8 procentnih poena u poslednjih deset godina.
Takođe, Vorarlberg (23,6%) i Salzburg (22%) beleže natprosečne udele. Burgenland registruje najnižu vrednost sa 13,7 odsto.
Najveći procentualni rast rođenih u inostranstvu u desetogodišnjem poređenju zabeležile su savezne pokrajine Steiermark (+49,7%), Oberösterreich (+43,7%), Burgenland (+42,5%) i Kärnten (+41,8%).
Tržište rada: Stranci češće nezaposleni
Stopa nezaposlenosti u Austriji je 2024. godine blago porasla na 7,0 odsto. ÖIF naglašava da su „Ausländer (stranci) češće nezaposleni nego Inländer (domaći)“. Stopa za austrijske državljane iznosila je 5,7 odsto, dok je za strane državljane porasla na 10,6 odsto. Ova razlika je posebno izražena u Wien i Kärnten.
Škole: Jezička raznolikost
U školskoj godini 2023/24, 26,4 odsto učenika u Austriji imalo je drugi maternji jezik osim Deutsch (nemačkog) – što je porast od 5,1 procentnog poena od 2013/14.
U Sonderschulen (Specijalnim školama) (44,1%) i Polytechnischen Schulen (Politehničkim školama) (40,0%) ovaj udeo je najviši. Wien prednjači sa 50 odsto, dok je Kärnten najniži sa oko 17 odsto.
Stopa nataliteta: Demografske promene
Broj dece po ženi iznosio je 2024. godine u Austriji 1,31. Dok su žene rođene u Austriji u proseku imale 1,22 deteta, stopa kod žena rođenih u inostranstvu bila je viša sa 1,57, ali takođe opadajuća.
Posebno visoke stope nataliteta zabeležene su kod žena iz Afghanistan (Avganistana), Syrien (Sirije) i Irak (Iraka) sa prosekom od 3,30 dece. Žene iz zemalja EU, koje su pristupile nakon 2004. godine, bile su znatno ispod proseka sa 1,29 dece.
Migracioni tokovi trajno oblikuju Austriju. Dok migracija, posebno iz Deutschland (Nemačke), Bosnien-Herzegowina i Türkei, menja demografiju i dovodi do nove stvarnosti posebno u Wien, na tržištu rada i u obrazovanju postoje značajni izazovi. Razlika u stopama nataliteta između žena rođenih u zemlji i onih rođenih u inostranstvu naglašava stalnu promenu društva.
Izvor“heute.at“
Österreich se menja. Integracija ostaje centralni zadatak.