Rok Evropske unije za veću transparentnost plata je istekao, ali u Austriji po pitanju implementacije EU-Lohntransparenzrichtlinie (EU direktiva o transparentnosti plata) i dalje vlada potpuni zastoj.
Dok vreme neumoljivo curi, u našoj zemlji još uvek ne postoji validan nacrt zakona. Ovakva situacija izaziva nezadovoljstvo i stavlja saveznu vladu pod pritisak, jer zemlji preti opasnost da zaostane za evropskim standardima.
Blokada kod socijalnih partnera
Suština problema: postizanje dogovora sa socijalnim partnerima do sada je u potpunosti propalo. Predstavnici privrede dižu uzbunu i upozoravaju na ogroman administrativni teret i rastuće troškove za domaća preduzeća. Oni strahuju da bi kruta pravila mogla ugušiti fleksibilnost u poslovanju. S druge strane, postoji politički pritisak. Ministarka rada Korinna Schumann (SPÖ) je nedavno postavila ultimatum i najavila da će, ukoliko bude potrebno, nacrt zakona poslati u političku proceduru samostalno – bez saglasnosti socijalnih partnera. Zeleni takođe zahtevaju hitnu primenu novih pravila.
Cilj: Kraj jaza u platama
Direktiva ima za cilj da zaposlenima širom Evrope pruži dublji uvid u strukture plata. U budućnosti, zaposleni bi trebalo da dobiju pravo da zahtevaju informacije o prosečnim primanjima, raščlanjene prema polu i poziciji. Centralna tačka je i faza konkurisanja za posao: kompanije bi trebalo da budu u obavezi da objave početnu platu još pre intervjua za posao. Istovremeno, pitanja o zaradi u prethodnim radnim odnosima ubuduće bi trebalo da budu zakonski nedozvoljena.
Zaštita od diskriminacije pri zapošljavanju
Jedan od ključnih mehanizama direktive je suzbijanje diskriminacije u platama. Ukoliko se dokaže da su zaposleni stavljeni u nepovoljniji položaj kršenjem principa „jednaka plata za rad jednake vrednosti“, oni će ubuduće imati pravo na potpunu odštetu. To ne obuhvata samo isplatu zaostalih zarada i bonusa, već i naknadu za propuštene karijerne prilike ili nematerijalnu štetu. Pored toga, u sudskim sporovima teret dokazivanja biće prebačen na poslodavca: ne mora zaposleni da dokazuje diskriminaciju, već poslodavac mora da dokaže da je postupao u skladu sa zakonom.
Obaveza transparentnosti za velike firme
Dodatno, veće kompanije će ubuduće biti u obavezi da redovno podnose izveštaje o Gender-Pay-Gap (razlika u platama između polova). Za preduzeća sa više od 250 zaposlenih ovo je obavezno na godišnjem nivou, dok kompanije sa 100 do 250 zaposlenih moraju ove podatke objavljivati svake tri godine. Time bi struktura zarada trebalo da postane dugoročno transparentna i pravedna.
Pritisak na Austriju raste. Dok zemlja „prespava“ početak primene pravila o većoj pravičnosti zarada, potreba za modernim standardima transparentnosti postaje sve izraženija. Ostaje da se vidi da li ministarka Korinna Schumann može da preseče ovaj gordijev čvor.
Izvor „heute.at“
Transparentnost na platnom listiću nije luksuz, već fer pravo.