Kao predsednica Evropske komisije, Ursula von der Leyen trenutno preoblikuje odbranu Evrope. Ko je žena na čelu promena?
Posle raskola sa SAD, Evropi je potreban novi kurs bezbednosne politike. Cilj: snažna odbrana koja više ne zavisi od transatlantskih saveza.
Dok je pažnja često usmerena na šefove država kao što su francuski predsednik Emanuel Makron ili britanski premijer Keir Starmer, konkretni planovi često dolaze iz drugog ugla – od predsednice Evropske komisije Ursule von der Leyen (66). Ona energično gura napred evropsku odbranu.
Prvobitno je imala drugačiji prioritet: njen drugi mandat predsednika Komisije bio je da se fokusira prvenstveno na ekonomsku obnovu i konkurentnost. Ali geopolitička realnost je promenila njihov dnevni red. Umesto toga, sada igra ključnu ulogu u oblikovanju nove evropske odbrambene arhitekture. Ali ko je Ursula von der Leyen – i kako je postala jedna od najmoćnijih žena u Evropi?
Promena karijere sa strmim usponom
Von der Layen je ušla u politiku sa 43 godine – i to kao menjač karijere. Iako se pridružila CDU 1990-ih, njena aktivna politička karijera počela je tek desetak godina kasnije. Postala je gradski odbornik u Sehndeu, gradu izvan Hanovera. Zatim je brzo napredovala: nakon što je imala opštinske mandate i funkciju državnog parlamenta u Donjoj Saksoniji, prešla je na savezni nivo 2005. godine. Tamo je obavljala nekoliko ministarskih funkcija i 2013. godine postala prva žena ministar odbrane u vladi Angele Merkel. Ona do danas održava blisko prijateljstvo sa Merkelovom.
Vreme von der Leyen na čelu nemačkog Ministarstva odbrane obeležili su negativni naslovi: kritike na račun njenog „preteranog korišćenja spoljnih konsultanata“, optužbe za nepotizam i sumnje u njen izbor kadrova, posebno u vezi sa državnim sekretarom za odbranu, kojeg je dovela iz vodeće konsultantske firme Mekinzi. Modernizacija koju je von der Leyen obećala da bi se eliminisali nedostaci opreme uglavnom nije uspela da se ostvari. Tokom svojih šest godina na funkciji, nije uspela da obezbedi trajno rešenje za strukturne probleme Bundeswehra.
Pseudonim i sedmoro dece
Ursula von der Leyen je rođena u Briselu 1958. godine, a kasnije je studirala ekonomiju – takođe pod pseudonimom „Rous Ladson“ – na Londonskoj školi ekonomije. Razlog za to bila je konkretna pretnja njenoj porodici iz frakcije Crvene armije (RAF). Njen otac, Ernst Albreht, bio je političar CDU i premijer Donje Saksonije. Državni ured kriminalističke policije smatrao je da su zaštitne mjere neophodne.
Posle nekoliko godina, von der Leyen je prešla sa ekonomije na medicinu i radila kao pomoćnik lekara u ginekološkoj klinici. Kasnije je radila kao naučni saradnik u zdravstvenim istraživanjima pre nego što je ušla u politiku. Pored studija i karijere, udala se za svog supruga Heika – zajedno imaju sedmoro dece.
Skok na evropsku scenu
Uprkos svim kritikama koje je imala na mestu ministra odbrane, uspela je da napravi iskorak na evropsku političku scenu 2019. godine. Von der Leyen je izabrana za prvu ženu predsednika Evropske komisije. Od tada se neprekidno suočava sa krizama kao što su pandemija koronavirusa, rat u Ukrajini i bliskoistočni sukob. Ali izgledalo je spremno: Na dan ruske invazije na Ukrajinu 2022., von der Leyen je predstavila veliki paket sankcija Rusiji, koji je istog dana usvojio Evropski savet.
Von der Leyen je takođe odlučno reagovala poslednjih nedelja. Kada se saznalo da Tramp želi da povuče svoje trupe iz Nemačke – a malo pre toga je pauzirao podršku Ukrajini – ona je predstavila plan u pet tačaka. Projekat „Rearm Europe“ ima za cilj da omogući državama članicama EU da prošire svoje odbrambene strukture i investiraju u protivvazdušnu odbranu i rakete, na primer. Cena: 800 milijardi evra. Nalazimo se u eri prenaoružavanja“, naglasila je ona.
U intervju uživo američkim blogerima u sredu, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov oštro je reagovao na plan predsednika Komisije: „Liderka Ursula mobiliše sve da remilitarizuju Evropu. Ovde se pominju neke neverovatne sume novca“.
Novi evropski bezbednosni poredak
Lavrovljeva izjava je samo jedan primer raznovrsnih kritika sa kojima se von der Leyen suočava u Evropi. Dok mnogi pozdravljaju njenu viziju jače evropske odbrane, drugi to vide kao opasnu eskalaciju: levica u Nemačkoj se žali da njen plan vredan 800 milijardi evra zanemaruje diplomatiju, parlamentarci EU je optužuju da je zaobišla Evropski parlament oko važnih odluka, a vlade Mađarske i Slovačke se opiru jer odbijaju podršku Ukrajini.
Ursula von der Leyen se ipak predstavlja kao pokretačka snaga za snažnu, nezavisnu EU. Ali ostaje pitanje: da li će uspeti da sprovede svoje ambiciozne planove? Da li će uspeti da uđe u istoriju kao arhitekta novog evropskog bezbednosnog poretka – ili će propasti zbog političke i finansijske realnosti?
Izvor „heute.at“